Srpski tehnički list

78 —

ПРАНТИЧНА УПУСТВА

ложаче парних котлова

по

П. Браузеру, Ј. Шпенрату и другима

од инж. Ж. Димитријеваћа

Сва тела не могу се јављати у сва три стања, јер многа се при загревању пре распадну у своје састојке, но што дођу до кључања или топљења.

9. 9;

Топлота топљења и топлота кључања

Мало час је речено да се тело мора загревати ако се жели, да се преведе из чврстог у течно или из течног у гасовито стање. Замислимо да се у једном гвозденом суду налази извесна количина снега или леда, па да тај суд загревамо, пошто поставимо термометар, да нам покаже коју температуру има загревани снег или лед. Термометар ће показивати непрестано 09 све док се у суду буде налазило и најмање парченце леда (снега). При овоме је јасно, да је за све време топљења леда топлота придодавана, а термометар је остао стално на 0%, он нам није могао показати никакав прираштај у температури, он ту топлоту није осетио. Из овога се види јасно, да је та топлота употребљена на разоравање узајамне споне (везе) између молекила леда, она је употребљена као механичка сила, извршила је извесан рад, разорила кохезију. У науци се ова топлота назива топлота топљења.

Загтревамо ли суд и даље пошто се стопио сав лед, приметићемо, да се жавин стуб у термометру позиње пењати и то пењање траје све док не достигне 100". Ову висину неће прећи термометар и ако будемо даље загревали ма како јако; само ћемо при томе приметити, да вода кључа, т. ј. прелази из течног у гасовито стање. Пошто смо већ поменули да се делићи (молекили) гасовитих тега са већом или мањом силом одбијају један од другога, то је онда јасно да је ову силу за одбијање произвела топлота, коју термометар није могао осетити; она је извршила и овде извесан рад, и та топлота, која је употребљена да се тело преведе из течнога у гасовито стање зове се шоплоша испаравања.

И топлота топљења и топлота испаравања називају се једним именом скривена (лашгнина) т. плоша због тога, што се она не може осетити термометром.

Према свему овоме може се рећи, да ми разликујемо топлоту топљења и температуру топ-

љења као и шоплошу испаравања и температуру кључањи.

Топлота топљења некога тела је она топлота, која се мора придодати телу пошто се већ загреје на температуру топљења, па да из чврстога пређе у течно стање (за разоравање привлачне силе између молекила — кохезије). Исто тако се под топлотом испаравања разумева она топлота, која је потребна па да се течност загрејана до температуре кључања преведе у пару исте температуре.

5. 6. Јединица за меређе количине топлоте — калорија.

Топлота топљења и испаравања не могу се осетити термометром, па се њим не могу ни мерити, због тога се за мерење ове топлоте морамо послужити једном другом јединицом мере. Јасно је, да нам је потребна увех иста количина топлоте, па да се 1 кг. леда од 0" претвори у воду од 0%, а тако исто да нам је увек иста количина топлоте потребна па да 1 кг. воде од 100% претворимо у пару од 100%. С друге стране је појамно и то, да морамо употребити и извесну количину топлоте, па да повисимо температуру некога тела. Другим речима топлота може имати двојако дејство на тело: она му повећа:а температуру и мења агрегатно стање. Да би знали која се количина топлоте при ма коме дејству употреби нужно је: да се за јединицу мерења количине топлоте узме извесна количина топлоте, која има извесно са свим одређено дејство па помоћу ње мерити и све друге топлоте, које имају ма каква топлотна дејства. И договором је утврћено, да се за јединицу мерења количине топлоте узме она количина топлоте, која је потребна да 1. кг. воде загреје за 1". Ова јединица за мерење количине топлоте зове се калорија.

Топлота топљења леда износи 79,26 калорија, топлота испаравања воде 537 калорија; што ће рећи да је за превођење | кг, леда од 0% у воду од 0% потребно исто толико топлоте, колико је потребно па да се 1 кг. воде загреје од 0% на 79,50 или да се 79,45 кг. воде загреје од 0% на 1% а за претварање 1 кг. воде од 100• у пару исте температуре потребна је топлота, са којом би се 537 кг. воде загргјало за 1".

СКУПОВИ УДРУЖЕЊА СРП,

ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

Поводом новог пројекта закона о уређењу Министарства Грађевина сазван је месни скуп за 26. август који се није могао одржати услед малог броја чланова. Тај скуп претворен је у конференцију у којој је воћена дебата начелно о новини у овоме пројекту — о инспекцијама.,

Одмах се у почетку појавила два супротна мишљења и то једно за а друго против. Разлози за инспекције: да се што брже врше ситнији послови који исто толико задају сада посла у администрацији колико и велики. Даље се мисли да ће се тиме подићи углед инжењера, што ће инспекција бити у директној вези