Srpski tehnički list

= 9

попутине 150 динард и на име дневнице 450 динара; 3 , Инжењерима, који имају око 5. год.

праксе: на име плате 335 динара; на име по- | који се буду пријавили код нас, под усло-

путнине 165 дин., и на име дневнице 500 дин.

Овим тога, сваки инжењер, на име до- | ласка у Софију добија 900 динара, а толико

исто, по истеку уговора и за повратак. Дакле инжењер, који има највише 5 година праксе добија месечно, на име плате и осталих додатака, 1000.%, дин. Кад ове награде упоредимо са тако речи незнатним наградама, које је одредила Дирекција Орп. Држ. Железница у своме конкурсу; онда се може лако, бов многог размишљања, дози 40 закључка: ко ће пре, да ли Дирекција Срп.

Држ. Железница илп Министарство Грађевина Кнежевине Бугарске, добити тражене инжењере% И ако их добије, са каквим ће квалиФикацијама битп ти инжењери странци,

вима конкурсом расписаним; а какви ће бити они који буду конкурисали у Бугарскојг Јер при јванакој спреми, квалификованог инжењера, за исте радове п овде и тамо, у Бугарекој очекује двоструко већа награда, 77 Напомињемо ла је Мипистарство Грађевина Кнежевине Бугарске до сада, према поменутом конкурсу примило око 30 инжевњера странаца. А- Дирекција ОСрп. Држав. Железница 7,...

Ј. Б. С.

О наменим мостовима.

(Продужење)

Друга преимућства камених мостова према гвозденим не могу се изразити бројевима алп се ипак за то могу високо ценити.

Искуство је, господо, џоказало, да и поред далеко веће тачности и вероватноће у рачунању и димензионирању гвоздених конструкција оне су ипак далеко мање поуздане него камени мостови, Готово искључиво сви несретни случајеви на мостовима, од којих су неки били од ужасних последица, задесили су гвоздене, а обишли камене конструкције.

Кад би код гвоздених конструкција били испуњени сви услови и претпоставке учињене у рачуну, то би и рачунање било без примодбе. Нужно је, ту да материјал буде хомоген, да сви конструктивни делови у целој системи раде сложно и да потлуно одговарају улози која им је намењена. Одкаже ли ма и један конструктивни део послушност било због мане у материјалу било у извршењу или се покаже немоћан да одговори својој дужности, то се.губи читава система и катастрофа је неизбежна и у толико пагубнија: што се јавља изненада и неочекивано.

Јасно је, господо, да свега тога нема и неможе бити код камених мостова. Мане у материјалу лакше се ту примећују и отклањају; али много важнија, је та околност што ту нема оног расчланивања на поједине конструктивне делове и нема парчања целокупног те-

рета до у поједине закивке те је избегнута тиме мо-

гућност, да извесна места не узимају удела у раду читаве масе.

Важна окопност која говори у прилог камених мостова јесте та што је њихова тежина! знатно већа од прелазних терета и ови последњи су често од малог или никаквог уплива на напрезања у своду. Код гвоздених мостова на против уплив прелазног терета на напрезања у појединим конструктивним деловима многоструко је већи од утицаја солственог терета. Због овога јављају се у понеким конструктивним деловима

знатне промене у напрезањима, које често прелазе из притисака у затезања, а ова промена смисла напрезања веома је штетна по моћ ношења материјала што су јасло посведочили опити Велера и Баушингера.

Због мање сопствене тежине гвоздених мостова веома су осетни на њима удари и потреси од возних материјала. Ови. потреси код жељезничких мостова. веома се непријатно осећају у везама и чворовима а нарочито на деловима који су непосредно изложени удару. Шум и ларма на таквим мостовима веома су досадни у варошима и за то се често прибегава нарочитим срествима и подносе знатне жртве, да се те Мане гвоздених мостова коли«о. је. могуће више ублаже ма да се нихад не могу потпуно одстранити као код камених сводова, код којих се пут проводи. непроменљив преко моста и код којих удари и потреси нису у стању да уздрмају знатну камену масу.

Интересантни су резултати опажања чињених на уличним гвозденим мостовима при прелазу кола преко њих. Из њих дознајемо да и ритмички удари једног јединог коња. у касу могу довести до знатног и приметног вибрирања читаву систему, и деформације“ од тог незнатног прелазног терета многоструко превази“ лазе оне максималне деформзције, које се могу очекивати под утицајем потпуно но) мирног оптерећења.

На неколицини таких мостова та вибрирања поритмичким, ударима не мало досађују пешацима, који у исто време прелазе преко моста и јесу једна знатна мана гвоздених мостова која је потпуно страна каменоме своду.

Знатна одлика камених мостова јесте њихова лепота. Док се они могу с правом сматрати као монументалне грађевине, гвозденх мостови једва да могу задовољити и најскромније захтеве о лепоме, а често је утисак њихов са свим противан осећају лепога.

Ова особина камених мостова код нас се врло мало или и никако не цени, што је веома штетно и