Srpski tehnički list
Г. г. Јањушевићи Турудић траже да се призна неко преимућство онима, који су свршали школу и у Орбији и на страни, такви да могу добити одмах 1 клас', те ца се изједначе са друговима. | Г. Кузмановић тражи да се измени назив подинжињер јер ружно звони, а сем тога подинжењер се само због имена глела у друштву преко рамена.
Г. Димић, се слаже са Кузмановићем.
Г. Манојловић брани назив подинжењер.
Г.Турудић предлаже нову редакцију у смислу свога гавора.
Г. Манојловић противан је, да се даје преимућство онима са страних школа, а нарочито да се то уноси у закон, јер је уверен, да наш Универзитет може данас спремити добре инжење;е те не мора нико ићи на страну.
Г. Турудић брани свој предлог и тврди, да ће се и после 20 година морати ићи на страну ради извесних специјалних студија,
Г. Влад. Поповић тражи да се избаци назив подинжењер.
Г. Св. Јовановић тражи да се реч „најмање“ замени речју „свега“,
Г. Турудић поново чита и брани своју редакцију.
Г. В. Поповић не слаже се и предлаже другу редакцију
Усвојена је редакција г. Турудићева са 9 гласова, а за г. Поповићеву гласало је 4. Усвојени став гласи: „Подинжењер или подарх :тект прве класе може постати онај, који је као подинжењер или као подархитект ПИ класе провео једзу годину дана у државној служби, или који је поред свршеног техничког факултета у Србији свршио и какву вишу признату техничку школу на страни и тамо добио диплому инжењера од носно архитекте“. |
Г. Димић по члану 45. добија се пуна пензија после 30 година, а да инжењер дође до максималне плате треба да служи 4 год. као подинжењер и 28 као инжењер, свега 32, дакле 2 године раније иде у пензију но што добије највећу плату. Мисли, да ту плату треба да ужива као активан чиновник и да је држави одради. Даље инжењер тек после 24 године добија 5000 динара а правни референт после 12 годива службе, инжењер но може добити 6000 пре 32 године службе а правни референт по овом пројекту може и после 15 година службе, пре него начелник и инспектор. Тражи да се то изједначи или да правни референт нема више но инжењери, или да инжењери имају исто што и правни референт
У принципу је противан периодским повишицама (вичу то је усвојено). |
Г. Леко налази, да је за чл. 44. употребљено су-.
више много речи, те је отуда настала збрка и грешке, јер је све измешано и мисли, да је све чиновнике и њихове плате требало обухватити једном упоредном табелом, као што је то г. Деко. учинио у своме пројекту и приказује своју табелу. Табела би била. место речи, и тада се не би могле провући грешхе: као. што су у пројекту. | Г. Димић износи једно туђе мишљење, да је
чл. 59 (прелаз..0о наређење) „неправедно, је; је неко по садањем закону постао виши инжењер после 8 или 9 година и сада треба да чека 7—8 година да добије повишицу од 500 динара, то значи одузети некоме већ стечено право.
Г. Симеоновић упоређује плате судија и инжењера. | Г. Аврамовић мисли, да инжењери треба. по плати да се изједначе са судијама и професорима
Г. Рајић предлаже, да се усвоје судијске плате, :
| Г. Симеоновић поново упоређује плате и тражи, да се инжењери једном по заслузи награде а да не буду увек пасторчад, треба да се изравњају са
судијама, који почињу са 3000 динара плате и професорима, који после 5 година службе добијају 3000 динара. Излаже како Бугари награђују своје инжењере.
Г. Турудић нелогичност у закону мора се ис"правити и довести у склад са пензијом, почетна плата треба да је 3000 динара као код судија.
Г. Јелисијевић предлаже, да инжењер хдобије плату 2500 а после 4 године рачунајући и 8 године од подинжењерске службе да добије 3000 динара. Ко не положи испит за 3 године, да му се остало време не рачуна за повишице но само 3 године,
Г. М. Станковић предлаже, да се за периодске повишице узме као почетах дан ступања у службу.
Г.К. Савић мисли да прва плата буде 3000 дин.
Г. Турудић усваја као код професора.
Г, г, Станковић и Јелисијевић бране мишљење г. Јелисијевића.
Г. Турудић мисли да треба узети као и код професора јер ће лакше проћи кроз Скупштину.
Г. Димић чуди се толикој плашњи од Окупштине кад је у питању праведан захтев. г. Димитрије Стојановић још 1878. године писао је закон којим је предвидео. плате за подинжењере до 4000 динара а за инжењере до 7000 динара, а биле су периодске повишице сваких 5 година 750 динара
Г. Јањушевић се враћа на стадо, да се титула подинжењер замени са технички чиновник.
Г. Милоје Јовановић напомиње, да супленти имају свега 10 часова недељно службеног рада, те се могу за две године потлуно. спремити за полагање испита, што код инжењера није случај нарочито кад некога упуте на терен, он је стицајем околности спречен да полаже испит, јер нема времена ни могућности за спрему. Тражи да се о томе води рачуна и да се с обзиром на то решава.
Г. Јелисијевић тражи, да се законом предвиди осуство за испит.
Г. В Попови ћ тражи за инжењере плату као што имају професори, подинжењер да се замени са технички чиновни«, да има више класа и већу плату, тако да могу доћи и људи мање спреме у ту групу.
Г. Манојловић енергично заступа мишљење, да треба имати техничке чиновнике као помоћно особље инжењерима, наводи као пример Француску. Таквом особљу треба дати плату и осигурати.
Г. Савић предвиђено је законом,
Г. Манојловић треба им дати указно звање и осигурати положај и плату.
Г. Турудић усваја ово мишљење,
Г. В. Поповић тражи да се за њих одреде квалификације, као за учитеље и више учитеље у гимназијама, који су такође указни чиновници.
Овим је завршен УП скуп. ј УП месни скуа. удружења (Српских Инже-
њера и Архитента« 7 септембра 196", Председзвао председник Удружења г. Н. Манојловић.
Присутни г. г. Н. Манојловић, Ј. Аврамовић, П. Димић, К. Савић, Д. Томић, Ђ. Златковић, В. Поповић, К. Пешика, Д. Леко, Јов. Станојевић, М. Каракашевић,; Ј. Симеоновић, Б. Јглесијевић, Милоје Јовановић, М. Вујовић, М; Јањушевић Св, Јовановић.
Председник отвара скуп и вели да се данашња. седница отпочне разговором о техничким чиновницима, о чему је било речи при крају прошлог састанка: Поново истиче потребу да се установи кадар техничких чиновника са нижом техничком спремом, који би радили по бироима и били помоћници инжењерима. Право на тај положај првенствено имали би техничари, који нису полагали дипломски испит, па -они_који-су свршили какву средњу, нарочито, техничку шкогу.