Srpski tehnički list

— 135 —

Милошевића да реферише по своме предлогу о урећењу Грађевинске Управе.

_ М. Милошевић чита свој битност састоји у овоме:

Граћђ винска Управа (у коју, порел осталот, долазе сви досадањи послови општег одељења) дели се на три одељења, инжењерско, архитектоно и пачунс«ко, од којих свако има свога шефа —- (начелни«а), инспектора и потребан број инжењера, подинжењера, односно архитекта и подархитекта. На челу Грађевинске Управе стоји директор (најстарији начел вик), коме поједини шефови одељења (начепници) реферишу о стварима свога одељења, а директор сам лично реферише Министру о свима тим стварима. Директор Гр. Управе има ранг Циректора Железница и по одређеним кредитима одобрава издатке до 2000 ди: нара.

Димић је противан да се сва власт у Министарству скоцентрише у руке једног човека — директора. Тражи да директор буде Министров помоћник и управник Министрове канцеларије, и да као такав може реферисати Министру како о стварима Граб. Управе тако и с раду у Жељезничкој Дирекцији и Поштанско Телеграфском одељењу, тај директор требао би да буде

предлог чија се

Министров помоћник са проширеним правима и ду-

жностима. Пристаје на таквога директора, јер Министру би био олакшан посао, што би било на корист државних послова. Али установљавати директора само за уже Ми: старство Грађевина — Грађевинску Управу, то не усваја, јер тај дироктор у самој ствари не би био помоћник министров онако, како се то замишља но опет начелник одељења са правима и дужностима начелника а не помоћника министрова. Милошевић одговара г. Димићу и објашњава предлог. Димић тражи да се ограниче права директора у погледу унапређења, казне и премештаја инжењера, те да то може радити У и по предлогу осталих шефова (начелника).

Јјањушевић је против установе, директорства, јер за такво уређење још немамо потребе.

Аврамовић вели: кад би се установило, да директор реферише о стварима сва три одељења, онда би то био и сувише тежак посао за једног човека, који ма колико био спреман, не можа бити толико спреман да може подједнако добро престављати сва три одељења као што то могу стручни начелници сваки за своје одељење.

Милошеви ћ одговара Аврамовићу.

јањушевић: у Србији имају две самоуправне установе: В. Школа и Жел. Дирекција, и у тим је установама баш највећи неред. Противан је директорству и тражи, да остане досадање уређење са 4 одељења, 4 начелника. —

Мирковић мисли, да би установа директора

моји би био на челу Грађевинске Управе, била корисна ствар; али, вели, да је по предлогу г. Милошев-ћа

свој

обим права директора врло велики и неограничен. Тражи:

да се та сувишна права директора ограниче, и да место директора сваки начелник одељења реферише мивистру о стварима свога одељења. —-

Милошевић прима примедбе г. Мирковића, и вели да би се права дире«тора могла ограничити установом грађевинског одбора и по угледу на железнички србор у Жел. Дирекцији.

Поповић вели да треба оставити по првом предпогу г. Милошевића, да поједини начелници "рефе-

ришу директору, а директор лично Министру, па нека Министар по пстреби сам позове и друге чиновнике, када му реферат директора није довољан. —

Мирковић и Димић су одсудно противни

овоме Поповићевом мишљењу, да поједини млађи чи новници иду мимо своје шефове да реферишу Министру, јер би то било врло незгодно за шефове одељења.

Председник вели, пошто се сва мишљења дају свести. на две основе, то скуп има да реши: или да остане по старом или да се у начелу прими предлог о установи директора.

Поименичним гласањем скуп решава да се одбаци предлог г. Милошевића и да се за основу даљег претресања узме сам нацрт пројекта, који предвиђа деобу Грађевинске Управе на 4 одељења.

Димић предлаже да се унесе, да сам начелник општег одељења не може решавати о личним стварима инжењера (као што су премештаји, унапређења, казне и слично) него да то чини у споразуму са свима начелницима. —

Вељковић је противан стилизацији првог члана, о општем одељењу и тражи де се место речи св' шава у стави реч раде. —

Скуп прима оба предлога.

Председник предлаже, да се пређе на претрес става о цивилним инжењерима и чита чл. 28 и друге.

Вељковић изјављује, да хоће да говори у начелу о одредбама за цивилне инжењере.

Оматра, да се овим законским пројектом од цивилних инжењера тражи све, а нг даје им се ништа. Ако Инж. Удружење не би било вољно да више пажње поклони цивилним инжењерима, онда је мишљења: да ове и сваке одредбе о цив. инжењерима просто треба сасвим из закона изоставити. Џротиван је дисциплинарном суду за цивилне инжењере, у коме би судили опет инжењери-архитекти конкуренти, и тражи, да се поред осталог законом одреде таксе за израду појединих техничких пројеката.

Димић вели да г. Вељковић погрешно мисли, када тврди да ће цив. инжењерима судити дисциплинарни суду ком ће бити државни ннжењери, пошто по Уставу Државни Савет суди као дисциплинарни суд.

Савић је у опште противан да се у овај закон уносе одредбе о цивилним инжењерима. Њихов положај треба регулисати нарочитим законом; или, што је још и боље. њих треба оставити слободној утакмици као и све друге приватне раденике. —

Председник је противан да се и за цивилне инжењере траже исти услови као и за државне инжењере. Мишљења је, да од цивилних инжењера не треба тражити полагање државног инжењерског испита, пошто они нису државни чиновници. —

Савић вели; за приватне инжењере не треба тражити ни дипломски, а ј:ш много мање државни испит, већ само то. да су прошли кроз какву вишу техничку школу и слушали све програмом прописане техничке предмете. Сам рад треба да даде некоме права да може радити.

Диплома није никакво мерило о способности некога. Наводи при: ер са професором Миш ег у. Вгезјал, који није имао никакву диплому, па је својим радом заслужио, да га позову за професора политехнике и да му даду титулу почасног доктора. —

Аврамовић мисли да у овом питању постоји мали неспоразум ; јер, вели, треба разликовати овла шћене цивилне инжењере. — Цив. инжењер може бити сваки који је свршио технику; али, да цивилни инжењер може вршити и јавне послове, које је до сада могао радити само државни инжењер, и да се мишљење таквог инжењера и законом признаје, онда тај инжењер треба да је положио и држ инжењерски испит. — Овакве цивилне инжењере овај закон разликује од оних првих цивилних инжењера и даје им титулу овлашћених цивилних инжењера. —