Srpski tehnički list
— 142 —
Оцењивачки суд доделио је прву награду моделу који је израдио г. Јован Пешић, другу награду г. Ђоки Јовановићу, а трећу награду г, Сими Роксандићу, све награде дакле додељене „су нашим домаћим сртским вајарима.
Према овом стању Одбор, који са брине о подизању овог споменика, поверио је израду споменика г. Јовану Пешићу, који је моделисање споменика довршио тако да ће исти идућег лета, 1907 године, бити постављен у Књажевцу, на зато одређено место.
Утешно је за Српство што се и овога пута даје видан знак захвалности оним идејалним јунацима, који су за. слободу и независност наше дивне отаџбине жртвовали своје животе. а.
Грађење нових објеката у округу Крајинском. На путу Благојев Камен — Мајдан -Пек саградиће се почетком идуће године:
Д сет дрвених пропуста по 1,50М. четири по 2.00 м. један од Зљо М. и два по Зеу М. распона, по пројектима окр. инжењера г. Б. Минића.
По одобреним пројектима предрачунска сума износи свега 7318.78 динара од чега пада на терет државе 6451.88 дин. а на терет округа 867,40 динара.
Навози на гвозденом мосту преко реке Бељанице код Степојевца израдиће се по пројекту окр. инж. г. В. Л. Рајића и исплатити из окр. приреза.
Предрачунска је сума 1736,32 динара.
Чатрпавање богаза у Митровици извршиће се по пројекту окр. инжењера г. П. Бојића, који је одобрио Мин. Грађевина. Ј
Предрачунска је се из окр. приреза.
Полустални мост преко реке Белице код села Бунара на окр. путу Јагодина — Крагујевац. оправиће се о
сума 4561,70 дин. а исплатиће
трошку окр. приреза а по пројекту в. инжењ. г. Ир. Боди.
Предрачунска је сума 2007.49 динара.
Законски пројекат о уређењу Министарства Грађевина и Саобраћаја претресен је у Удружењу Срп. Инжењера и Архитекта и према примеддама редигован. Прерађен и редигован законски пројекат продан је 25. ов. м. Госп, Министру Грађевина нарочитим писмом, које доносимо под насловом „Рад Удружења“. Ако нам простор листа допусти, ми ћемо штампати цео тај законски пројекат. Х
Скеле за монтовање гвоздене конструкције моста преко реке Лукавице у Лазаревцу, на окр. путу Бели Брод— Лазаревац, саградиће се још ове године и с тога ће кроз који дан бити објављена лицитација за тај посао.
Предрачунска је сума 754,05 динара.
|. Пријаве за нове зграде у Београду,
1.) Херман Флајшер обућар на углу Кнеза Милоша и Дурмиторске ул.
2. Пт Воја Ђорђевић у ул. Милоша Великог
3. Илија Милишаћ.
||. Пријаве за преправке зграда у Београду.
1.) Љубица Б. Тодоровићева у Видинској ул. 7.
2.) Милорад Ристић благајник Н. Банке на углу Краља Александра и Краља Милутина ул.
3. Љубомир Поповић ул. Х Проданова бр. 63.
4. Јанаћко Костић на дунав. крају
5. Павле Павловић у Ратарској ул. бр. 63.
6. Павле Рајковић Ђушина ул. бр. 2,
1. Перка Илић у двор. Краљ Миланова ул.
8. Исаило Савић у ул. Сарајевској
9. Јездимир Ђокић Хилендарска ул.
10. Антон Хунбнер ван рејона.
РАД УДРУЖЕЊА СРП. ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.
ХТУ месни скуп Српских Инжењера џи Архитекта. — 15. СЕПТЕМБРА 1906. год. Председавао председник г. Н. Манојловић.
Присутни г.г. Ј. Аврамовић, П. Димић, Др. Мирковић, Ј. Станојевић, Вл. Поповић, Ивачковић, М. Јањушевић, Милоје Јовановић, Светозар Јовановић, Бранислав Јелесијевић, Андра Станић, М. Пљевљакушић, Д. Младеновић и 1. Гачић, –
Председник отвара седницу и отпочиње дискусију о одредбама за цивилпе инжењере. —
Димић је мишљења да прво треба начелно рештити питање, да ли да имамо једну или две врсте цивилних инжењера. Он је пак мишљења да међу цивилним инжењерима не треба правити разлику. —
Мирковић тражи да последњи став чл. 28. отпадне, што је скуп и усвогио. —
Јањушевић тражи, да се не прави разлика међу цивилним инжењерима и да право на ту титулу
:
има сваки који је свршио технику, и о том добио диплому. —
Милоје Јовановић мисли, да баш ради угледа приватних инжењера не треба правити разлику између приватних и државних инжењера, већ исте квалиФикадије, које се траже за државне треба тражити и за приватне инжењере; али зато треба и приватним инжењерима дати право да могу радити све и приватне и јавне техничке послове, и да се њихово мишљење по техничким питањима законом признаје као и мишљење државних инжењера. И приватни и државни инжењери служе истом циљу, раде подједнаке послове, па с тога треба да имају и исте квалификације. —
Димић тражи, да сваки дипломисани техничар, чија је документа прегледало Министарство грађевина
. И потврдило њихову вредност, — може бити цивилни
инжењер. —
Станојевић тражи, да дипломе прегледа, на_