Srpski tehnički list

— 147 —

ЈУ. Експлоатација Сењског Рудника

| ; 1905 1906 1907 1. Плата указног особља 14.800). 10720] 12160 2. „ неуказног особља 9880! 13740) 14280 3. Додаци и путни трош- =

кови | 5000. .6000:) 7000" 4. Унапређење особља 1900“. 1680 1560 5. Канцелариски трошкови 2 а: и кирија | 1 400 1 400 1000 6. Стручни расходи 709 000) 724 000) 889 000 7. Разни материјални рас- у | ходи Пт 24200) 28235: 26940 8. Издржавање питомаца | Р на страни а. — — 12960 766 180) 785 7751. 964 900 Рекапитулација џ 1905 1906 Хабл а |. Експлоатација држ. же- | лезнина : 4440 5404 546 440 4702 540 П. Нове железнице 107 880) 256 560 534 800 Ш. Експлоатација шума Бу- | · ковик-Рожањ 308 900! 354 820. 347 500 ТУ. Експлоатација Сењског | | Рудника 766 180) 785 775 964 900

; ., Укупно |5623 5005 943 595 6 549 740 На супрот овим редовним расходима стоје ови стварни односно прелиминирани приходи. а | 1905 1906 1907 стварно прелиминирано Експлоатација државних же"лезница Експлозтација шума Буковик — Рожањ Експлоатација Сењског рудника а

8 277 5798 700 0008. 260 000

·480.37 1) 756.187 Свега |9 035 0879 810 6479 537 509

Вредно је напоменути да је за годину 1905 предвиђено било 732.000 дин. прихода од експлоатације

277.087| 354.460) 347 500,

930 000 |

Сењског рудника и да је стварно добивено једва 480.371 дин. т, ј. мање 285.809 дин. него што ге прелиминирано.

Ако се не узимају у обзир ванредни расходи на. срп: држ. железницама, у које спадаху (у предлогу буџета за 1907 о тим расходима нема више помена) почесне отплате за раније купљени возни и остали материјал као и интерес на дугујући капитал, онда имамо укупан чист принос од Дирекције срп. држ. железница

1905 3411537 Динара 1906 3 867 052 • 1907 _ 2987 760 ~

Релативно мањи принос у 1907. појављује се са два разлога: 1. што је издатак за нове железнице прелиминиран за неких 278 240 дин. већи од прошлогодишњег, и 2. а тако исто и за експлоатацију сењског рудника предвиђен је за 179125 дин. већи издатак него 1906 и 3. што је приход од експлоатације железница: предвиђен за 440 000 динара мање него 1906 године.

Како ће се завршити 1906 за експлоатацију Сењског рудника то ћемо тек видети у одговарајућем завршном рачуну, али је вредно забележити, да се за 1907 годину предвиђа расход од 964 900 динара а приход од само 930 000 динара, дакле рачуна се са дефицитом сд 34900 динара, који би требало избећи свакако, што ће зависити од смотрене и мудре управе Сењског рудника, коме се по овој ствари у првом реду мора скренути пажња. |

“ Експлоатација шума Буковик и Рожањ врши се такођер неекономично јер се тај поса( окончао 1905 године са дефицитом од 31813 динар;

Према овоме готово би се могло рећи да је држава тежак апарат за експлоатацију ове врсте привредних предузећа. __ Н.М.

Проучавање румунских пристаништа. -

Министар Грађевина одредио је комисију са задатком да проучи пристаништа. у Брајили, Галцу и Сулини, на Дунаву, и поморско пристаниште у Констанци, како би се на основи прибраних података могло приступити пројектовању пристаништа код Прахова, као месту где треба да се заврши пруга, која иде од Параћина у Зајечар па се продужује до самога Дунава, и тиме коначно утврди техничка страна овога питања. | МА ЦИЕ

Комисија се вратила, пошто је прегледала сва четир горе именована пристаништа, са општим утиском, да су постројења на дунавским пристаништима таквог обима, да се ни једно од истих на наше прилике не

може применити, али да има драгоцених података, . који ће послужити, да се нашем пристаништу на Доњем.

Дунаву да тип, који захтевају наше стварне потребе. | Ваља: напоменути, да је до сад владало погрешно

мишљење у јавном. мњењу као. да се код Прахова.

може створити таково пристаниште, да би се тамо могли товарити и сами поморски бродови, међутим то. не 4 :

стоји. Између Брајиле и Турне с погледом на стање мале воде на Доњем Дунаву, оно се'може са сигурношћу рачунати само на дубину од 2,50 м. што је за. поморске бродове сувише мало, оно је мало чак и за извесне шлепове који се употребљују на Доњем Дунаву.

Истина је, да се од комисије не. може тражити да она сама изради одгозарајући пројекат, који ми сви очекујемо са највећим нестрпљењем, али се зато од ње може одлучно захтевати да она, одмах сада, по

' своме повратку, без икаквог одлагања поднесе извештај,

у којем ће тачно бити изнесен програм према коме се пристаниште на Доњем Дунаву мора п'остројити и да се по таковом програму пројекат изради.

Не би било добро, да се сад, као шт) често бива, чланови комисије разиђу на своје редовне или друге које дужности, па да се на њен извештај чека, чека... у недоглед, као што је то много пута случај бивао.

Комисија располаже плановима свих пристаништа на Доњем Дунаву и ови ће добро доћи пројектанту