Srpski tehnički list

178 — ·

кад димњак јако вуче, а котао се ложи ситним сувим угљем, у коме има доста прашине, те да оваке ситне угљене делиће не извуче. димњак пре но што сагору, јер један килограм овога праха има топлотну вредност оцб6 до 8000 калорија, па само у'т ме случају, да би предупредили овај већи губитак топлоте, дозвољено је да се угаљ може полиљати водом, па макар се и изгубило топлоте на испаравање ове воде, јер ће тај губитак ипак бити знатно мањи. Дакле сваки угаљ и у свакој прилици не сме се псливати водом, већ само онда, кад буде то потребно.

Садржина пепела у каменом угљу веома је различита. Најбољи камени угаљ мора имати бар За пепела, али камени угаљ средњег и лошијег квалитета може имати идо 25 па и 30%, пепела. Кад у каменом угљу има око 10%/, пепела; онда се може рећи да је та! угаљ у томе погледу добар.

6. Кокс. Кад се камени угаљ, а нарочито врсте топког и топљивог каменог угља, жаре у судовима, који се могу затворити тако, да при жарењу у њих ке може да уђе ваздух, то се из каменог угља издвајају и нарочито одводе све гасовите материје, које образују сирови светлећи гас, а у суду остане као остатак једна маса, која поред пепела има као битни свој састојак угљеник. Ова је маса такозвани хокс. У добром коксу има увек 6 до 8%% пепела 2 до 6%, влаге, која долази нарочито отуда, што се кокс при Бађењу из судова, у којима се жарио, гаси водом.

· (Наставиће се)

6. Генераторски гасови. У новије се доба употребљавају и ови гасови на појединим местима као гориво за ложење парних котлова, и ако се ово го, иво за друге гране технике — у топионицама, стакларама и т. д. — већ одавна употребљава. У опште употреба овога горива препоручује се онде, где је потребно, д: пепео и остала нечистоћа не д-ђе у додир са материјалом. који се загрева, јер се ов гасови справљају са свим одвојено од места, тде треба да сагоре, па се тако готови спремни за сагоревање запале, доводећи тек ту потребну количину ваздуха за њихово сагорезање. (Ови се гасови справљају у нарочито за ту сврху озиданим јамастим пећима, које се зову генератори, откуда после и гасови добијају име. У тим се пећима пошто се разгоре предходно ватра, набаца доста дебео слој каменога угља или кокса, па се онда цусти да ваздух придо“ази само толико колико ће бити потребно да сагоревање угљеника буде непотпуно, т ј. да сагсри само у угљен моноксид. Ваздух кад наиђе на прве слојеве горива изврши потпуно сагоревање угљеника, угљеник сагори у угљен диоксид (СОг), али тај угљен диоксид прелазећи кроз горње слојеве усијаног угља узима још један угљеник те образује угљен моноксид, по овом хемијском обрасцу:

СО; + С =2 00 овај се гес одводи на место, где треба да сеггориим један килограм овога гаса даје 2440 калорија. од.

Техничне новости,

Ојачан бетон.

Редовни члан нашега Удружења инжењер г. Д-р М. Миланковић са инжењером г. Крајцом из Беча пронашли су и патентовали нов систем покривања простора ојачаним бетоном. У самој ствари тај је

систем, у погледу конструкције која носи, веома сличан |

Хенебиковом систему, јер има исто тако плоче појачане ребрима. Разлика је у тракама за тра сверзалне

силе, јер су трахе замењене округлим штаповима, који |

су тако повијени, да за 20 см. улазе у саму плочу близу њене горње ивице, те дају знатно већи отпор смичућим си ама. Битна је особина овога система у изолујућој испуни између горње плоче и ребара, а та је испуна од тршчаних свежњева, тако, да је доња површина плоче потпуно равна, пошто је простор између ребара испуњен трском.

___Свежњеви сеизрађују машинским путем од обиче трске, имају правоугаони пресек 2025 см. и [1 М. дужине. Овако израђени свежњеви добијају велику

јачину Да би се избегло гњечење и влажење трске | при набијању, она се претходно импрегнише нарочитом |

асфаптском масом.

Покривачи ове системе израђују се на овај начин: направи се хоризонтална подлога — скела, на коју се положи Рабицова мрежа (израђена од танких галванисаних жица као и Мзнијерова). По мрежи се поређају тршчани свежњеви (снопови), тако да њихова чела остану толи«о размакнута, да тај простор служи као калуп ребрима испод плоче. Рабицова мрежа и тршчани свежњеви вежу се жицом за гвоздени скелет плоче. Сем овога при набијању бетона за ребра. овај улази у тршчане свежњеве са чела, те се свежњеви и на тај начин везују са ребрима а озго са плочама. Кад се свежњеви распореде и утврде за гвоздени скелет одмах је уједно добивен и калуп за рад и онда се у исто време израђују и ребра и плоча од бетона. Пошто се уклони подлога скела Рабицова мрежа обложи се танким слојем цементног малтера, те се на тај начин добије равна доња површина

За просторе, где се на покривачу (плочи и ребрима) јављају велика динамичха напрезања, или где ће се доцније метнути какви преградни зидови, ту