Srpski tehnički list

БРОЈ 25.

У Београду 17. Децембра 1906. год.

год. ХУД.

= НЕ и

Машински а

СРПСОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН

УДРУЖЕЊА СРПСКИХ

ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Нови питомци на страни.

У 273. броју „Српских Новина“ од 5. децембра е. г. случајно смо наишли на један стечај, који је расписало Министарство Просвете за три државна питомда, Пало нам је у очи, да Министарство Просвете расписује стечај и за једнога питомца за техничке науке, с тога налазимо да треба да се задржимо мало око тога. |

Нас, инжењера, не тиче се, да ли су Недагогика и Приватно право „више науке на страним Универзитетима“ и шта господин Министар Просвете намерава да уради са тим младим људима, кад се они после три године врате у отаџбину, — нас инжењере од свега интересује онај трећи кандидат, који ће имати дужност да на једној страној техници изучава „вишу науку“ и то конструкције од армиранога бетона и конструкције гвоздених кровова.

Ако је Министарству Просвете потребан један млад Србин, који ће се на страни специјалисати у конструкцијама од армираног бетона и гвоздених кровова, опда ће га оно по своме конкурсу тешко добити. Министарство Просвете жели да пошаље човека са дипломом, и то специјално са наше технике, да се специјалише и тражи од њега, да тамо на страни полаже још и дипломски испит. Тај човек за три године имаће са свима другим стварима више посла но са армираним бетоном и гвозденим крововима, ако хоће да задовољи Министарство Просветв и да положи дипломски испит, јер ће исти полагати по уређењу дотичне школе а не „по програму, који ће прописати Савет техиичког Факултета нашег Универзитета.“ Питомац који оде на страну и тачно буде испунио услове, постављене у стечају, потрошиће своје време и туђ новац, а неће се обучити Бог зна како у истакнутим му „вишим наукама,“

Своју жељу, да добије једнога Србина специјалисту за армирани бетовк и гвоздене

кровове, може Министарство Просвете много сигурније да задовољи. Оно би требало да нареди Савету техничког факултета нашег Универзитета, да над пријављеним кандидатима, који треба да су наши инжињери са више годишњом праксом, одржи строг испит из конструкција армираног бетона и гвоздених кровова, да најбољега од њих упути у Министарство Просвете за путни трошак и у Министарстно Грађевина за препоруке на разне Фабрике и Фирме, којо израђују армирани бетон и гвоздене кровсве, „те да питомац тамо проведе у пракси три године а да на вишим техничким школама, које су му при руци, слуша према својој увиђавности, као нередован ђак, два до три часа недељно још потребне му какве нове теорије о армираном бетону или какву ређу ствар од гвоздених кровова код каквог доброг проФесора специјалисте и код њега још по могућству изради и пс неколико пројеката. Ето, такови би човек, по повратку задовољио тежњу Министарства Просвете. А зко се баш нарочито жели инжењерска диплома са стране, има инжењера хвала Богу у Министарству Грађевина, који таку диплому имају већ готову, не треба нова мука, — само нек се тако већ дипломисани инжењери пошаљу на страну за специјално изучавање,

Па да се запитамо шта ће Министарству Просвете тај специјаливтаг Да га нећеу просвету, на наш Универзитет%! Вероватно, јер Министарству Просвете такав човек за практичне радове не треба, а зацело га неће уступити ни на послугу Министарству Грађевина, где је такав специјалиста баш потребан. Ни овакав специјалиста, који би се на страни спремао по нашем предлогу, не би био дорастао да на нашој техници заузима ма какво наставничко место сем асистента, а онај младић који донесе на рачун специјалности једну општу диплому са стране