Srpski tehnički list

Елен а

зећа услед наводњавања, пројектант цени на 90. 000 дичара годишње,

У овако и одвећ оптимистично представљену будућност, комисија не верује. Па замера што се за наводњавање 10000 ћа земље, за подизање рпбњака и за засађивање 12000 гомада воћака предвиђају огромни приходи, а никакви пздатци за њихова постројења,

Међутим за одржавање потребне дубине у Дунавцу, између Дубравице и Рама, у дужини 25 километара, не предвиђа се ништа

Комисија умесно примећује да су предвиђени приходи од самог пловног канала у сразмери према осталим приходима предувећа а нарочито оним, који долазе од електричне енепгије добивене воденим скоком од 7 метара, веома мали, што је са свим природно за места са малим извозом и увозом, као што је Пожаревац, који броји једва 1200 душа. Овим _е пак каналско питање претворено у једно чисто индустријско прељузеће за добијање моторне снаге, коју треба у Пожаревцу, Смедереву и околини применити.

Комисија је само за употребу електрицитета за осветлењо имала ослонца да одговарајући приход процени. А што се тиче осталих прихода то се писти казује комисија, могу мање више грубо ценити пошто у Јрбији нема фабричких места где је примењена електрична снага, добивена воденим скоком. Са том резервом, комисија цени приходе од укупне инсталације овако:

[. за прве четир године 1. за осветлење Пожаревца и

Смедерева 120 000. дин.

2. за превоз робе каналом 30000, тениса тарељаиг лажи списе | Свега динара – 150000 дин.

П. од 4. до 10. године закључно 1. од продаје 1000 коњских

снага енергије 140 000. дин.

2. за превоз робе каналом 40 000 = Свега динара – 180 000 дин.

1. после 10, до закључно 15, године 1. од продаје 1000 кољ. снага и то:

а. за осветлење нођу 160 000. дин

6. за продају снаге дању 30000, 2. за превоз робе канајом 50 000 ,, 8. од наводњавања „000 ћа 20000,

260 000 дин

»

Свега динара

ТУ приходи после 15. године

1. од осветлењаи моторне снаге 200002 дитг. од превоза робе каналом 60000 ,,

8. од наводњавање 40 000

Свега динара – 300 000 дин.

Од горњих прихода ваља одбити 90.000 динара колико је потребно за експлоатацију и одржавање.

Према овако изведеном стању комисија, налази да са уложеним капиталом од 7200000 динара а максималним чистим приходом од. 300 000 — 90 000 210 000 динара, предузеће пије рентабл — а да се и не говори о потребним прошковима за одржавање Дунавца.

Комисија не пориче даћо услед наводњавања бити споредне користи, али за такове послове не треба никад општина ја се залаже него округ или сама држава.

То даје повода комисији да општинп саветује, да ово предузеће даде неком друштву у концесију, за извесан низ година, заједно са свима непосредним приходима експлоатације, а без великог ризика по своје интересе, а нарочито наглашује да ни у ком случају општина не сме ма и најмањим процентом гарантовати таквом. друштву ренту на уложени капитал.

Општина је усвојила, овај слвез и по

| њему је поступила објављујући лицитацију.

Замисао да се ово предузеће изврши може бити лепа, али се њоме не задовољава никаква стварна потреба, пи по томе је сав рад око њеног остварења излишан — и ми жалимо што комисија није то општини изрично казала, кад се тако пзмеђу. редова њена извештаја чита,

Н. М.