Srpski tehnički list

— 175 —

по тахиметриском плану у коме је стављено, да ће трпанца као подлоге за камену наслагу поред реке бити 50 м“. Кад је пруга међутим обележена и састављен нов предмер за лицитацију (прва је била одложена) нађено је, да је потребно трпанца управо 2000 м%. При састављању другог једног предмера, пре три године, нико у Дирекцији није знао, бар приближно, категорију терена на великој дужини једне трасе, него се према већој или мањој збијености изохипса узимало, да ће се на извесној партији наићи на стену, ма другој на земљу ит.д.

Овакви несигурни предмери нису добри ни за државу ни за предузимаче. јер гко се нпр. од неког посла за који је предузимач дао мању цену (имајући у виду малу количину предвиђену у предмеру) изради 20—30 пута већа кубатура, предузимач има по условнику права да тражи од Дирекције само накнаду штете, а нема права на зараду на новац који је-уложио у извршење тога посла. (Обрнуто, држава може бити оштећена ако је за исту врсту рада предузимач дао знатно већу цену, (Очевидно је, дакле, да ја Дирекција на погрешном путу, кад и за тешке партије пруге расписује лицитацију пре него што се пруга обележи и израде детаљни пладови и лредмери за радове.

него што се обично плаћа.

Ово што сем довде навео јесте један од првих говори да је пругу Крушевац – Ужице |

разлога, који ваљало разделити ако не на више партија а оно бар на две и посебице расписати лицитације. За први део, рецимо Крушевац—Чачак обележавање и најнужнији планови биће завршени вероватно кроз месец дана те би се грађењу могло одмах приступити, док се на партији Чачак Овчарска Бања трасира претходно нова варијанта, која мучно да ће до 1-ог јуна бити · завршена и предмер за исту састављен. О једне стране добро је што се Дирекција бар у дванаестом часу решила на штудију ове варијанте на левој обали Мораве, пошто је траса на десној обали врло несрећно положена између вештачког пута Чачак—-Овчарска Бања и Морава. Ссовина пруге на много места пада на косине образоване од осулина и ситног материјала добивеног при просецању пута, а на великој дужини морао би се већ извршени, скупоцени пут померати у брдо. Али с друге стране ово је једна велика незгода за предузимаче, . који своје оферте треба да поднесу до |-ог јуна, пошто су прилике за грађење на левој обали Мораве сасвим различне од ових на десној.

Истина Дирекција је и за време грађења чл. 5. општих услова резервисала себи неограничено право усвајања нових варијаната, али би очигледно ред био да се лицитација одложи у случају да пре !-ог јуна Дирекција не буде у стању да предузимачима стави на расположење предмер радова за ону варијанту, која ће се у „ствари градити.

Али има други један разлог, који такође говори против издавања овако великих партија пруге једноме

предузимачу. Познато је да су цене грађевинских материјала и грађевинске прилике у опште нпр. у Кру-

шевцу и Читлуку различне од оних у Овчарској Бањи и Ужицу, и онда очигледно није рационално давати

по униформној цени извршење радова на тако великој дужини. Истина, може се рели да ће предузимачи срачунати средње цене, апи је то за њих врло тешко кад се узме у обзир, да им пре лицитације многе потребне ствари не могу бети познате. Да напоменем само нпр. да Дирекција обично тек за време грађења утврђује из којих ће се мајдана употребљавати кемен за зидање, или да тражи у своме ценовнику да се за откопавање земље и стене из усека да једна цена без обзира на коју ће се даљину материјал транспортовати, међутим не даје пре лицитације распоред маса те да предузимачи знају да ли ће извесна количина материјала ићи у депоније у близини места раскопавања или ће се морати транспортовати у насипе „ма којим возним средством и на свако остојање“ то лепо стоји у условнику наше Дирекције итљд.

Најзад, давањем у израду овако великих партија чини се неправда нашим, домаћим предузимачима,

како

пошто се они готово искључују од утакмице. Пре свега

позната је ствар да је новац — капитал сразмернб много скупљи у Орбији него на страни. Шри поднашању понуда наши предузимачи морају водити рачунао овоме и с тога и могу бити релативно скупљи при радовима за које је потребан велики капитал. Дужност је Дирекције била, да бар у погледу кауција изађе на сусрет домаћим предузимачима, тражећи од страних веће

кауције на основу закона, који је и данас у важности, Осим тога, док наши предузимачи при овако великим

пословима морају водити рачуна да им се набављени алат, транспортна срества, грађевинске машине итд. исплате у главном при једном послу, дотле страни предузимачи или већ имају од ранијих послова спремљено сре што им треба, ипи ћз моћи оно што им преостане употребити на друге велике послове у будуће. Међутим наши предузимачи немају никаква изгледа, да ће по довршењу наших нових железница моћи добити опет какав велики посао сличне врсте, а на такмичење при. грађењу железница у страним земљама не могу ни помишљати, пошто је Орбија ваљда једина држава, у којој странци како у грађевинским, тако у свима пословима у спште уживају нарочиту благонаклоност од стране оних, који управљају државним пословима!

Ја у опште не могу да видим разлоге, због којих су се Министар Грађевина и Железничка Дирекција решили да прекину са досадашњом праксом, да се грађење извршује у мањим партијама у вредности до 2000 000 динара, када су до сад израђени послови показали, да наши предузимачи могу извршивати поверене им послове сасвим солидно, према техничким прописима и упуствима надзорних органа. Исто тако нема изгледа да ћемо и у брзини грађења штогод добити са страним предузимачима, јер ако је до сад било где год:одуговл»чења у послу, кривица у већини случајева пада на саму Дирекцију, која је спорим решавањем појединих питања, задоцњеном експропријацијом и предајом земљишта предузимачу ит.д. чинила, те се послови, у појединим случајевима нису могли развијати оном брзином, какву су желели и сами предузимачи и надзорни органи. Једно је само поуздано, да ће нас грађење железница, издавањем овако великих партија као што је пруга Крушевац—-Ужице, стати у сваком'случају скупље и што ће велики део новца уложеног у грађење железница отићи ван земље као зарада страних предузимача, што је у сваком случају противно начелима националне политике. А. В.