Srpski tehnički list

аи 5

веднији протести имали само негативно дејство. Она |

кињи, кажњава и гони најбоље и најспремније инже_ њере због личних задевица. једном речи, она се по. наша као да је у њој извор све моћи, залог и нада свега напретка. Ну није тако. Ми можемо замислити дирекцију без њених главара, но неможемо себ“ пре: ставити Дирекцију у којој осем Вуловиђа, Смедеревца, Божића неби било ни Поповића, ни Бабовића ни Аран. ћеловића, ни Трифуновића и других, у чијој савесности спреми и преданости к раду и лежи сав залог за до бар успех посла који Дирекција врши.

Ну последњим актом својим Дирекција је круни“ сала досадање своје држање према инжењерима, остала је у њему до крајности ;оследна своме принципу те је презрела све праведне амбиције, обманула и најскромније наде својих инжењера на моралну и материјалну награду за тежак труд који они савесно врше,

Узалуд ћемо тражити разлога зашто је Дир-кција решила, да за шефове секција за грађење постави странце, чију вредност ни савесност она не пони прилика и ни у службу, која се од наћи ни једног

знаје, који не знају каквом случају не могу вршити њих тражи. Узалуд, јер не можемо

оправданог разлога за такев поступак.

Заиста, какви шефови секција могу бити они, који не мсгу распитивати за прилике и потребе краја у коме раде, који не умеју читати ни уговоре с предузимачима, не знају писати ни наредаба ни извештаја» Какви шефови могу бити они, чију моралну вредност не знамо и кад су нам непознате побуде које су их довеле у Србију» Како могу бити шефови они, који сами очекују објашњења и упуства од својих потчињених и за које је потребна туђа рука и туђе зчи, да их воде» Зашто откидају те људе од чисто техничког посла, који би они — ако су спремни и способни једино могли корисно да врше, свима језицима,

Ну, може бити Дирекција је довела са стране и поставила за шефове људе, који су својом теориском спремом и искуством стекли светскога гласа, који су далеко измакли пред нашим инжењерима, и код којих ће незнање језика и прилика ишчезавати према великој теориској спреми и искуству у руковању пословима при грађењу железница.

ни језика,

јер је разумљив на

Но не, таких, као што се могло и очекивати, Дирекција није нашла, но на против, међу њима има таквих, који осем својим добрим година не могу ничим импоновати нашим инжењерима, од којих би сами имали да се многом које чему науче, или. шта више, са својом теориском и практичном спремом стоје далеко и иза последњег нашег инжењера, који би још могао претендовати на место шефа секције.

Па зашто је онда Управа тако урадила» Зашто је она увредила цео свој стручан персонал, кад то не само да нису захтевали интереси рада, но су, на против, они баш и налагали да сеобрнуто поступиг Како

је она могла људима које добро зна, а на чију је

спрему, преданост и савесност она могла полагати, претпоставити људе туђе и непознале. Одгозор на та питања могао би само гласити:

зато, што Управа није свесна свога положаја, штс се она не сећа својих дужности према људима, па чијем зноју и труду почива и њен положај и њена част, што не познаје срества и путеве, „којима ће доћи до истакнутог циља, своју сопствену снагу, преноси и на оне спремне, вредне и у свему ваљане људе, који имају пуно вере у себе да ће оправдати свако поверење, које им се

и напослетку, што неповерење у

поклони.

Ми на овоме месту протествујемо против таког поступања Дирекције према њеном персоналу у опште а против последњег акта, њеног посебице. Протествујемо у име интереса и напретка великог посла који се тиме омета. протествујемо још и у име људи, који су тим решењем непосредно заденути и у име свих инжењера, који су тим такође не мање увређени и озлој. ђени и у име Удружења Српских Инжењера и Архитеката, које је њихов преставник.

Протествујемо и најодлучније тражимо од надлежних, да се тај у тајности сковани план измени у интересу самог посла и бољег успеха у раду на грађењу железница.

Протествујемо, ну с највећим болом у души, што нам се није дала прилика, да значајан за сву земљу почетак грађења железница пропратимо другим речима и што смо, може бити, овом критиком задели оне, о којима би ми били вољни и готови да најбоље мислимо

и говоримо.

Лицитација за пругу Нрушевац – Ужице.

На дан |-ог јуна тек. године одржаће се офертална лицитација за грађење пруге Крушевац— Ужице, у цужини од 150 километара. Предрачунска сума износи 6 000 000 динара, али ће при грађењу сва сума бити свакојако знатно грекорачена, јер је и предмећ за радове састављен према генералним — тахиметриским плановима. У равници и лакшем терену, као што, нпр.

од Крушевца до Чачка је могуће је још, да неће бити знатних разлика ; али даље ка Ужицу, нарочито кроз

клисуру Овчарско—Кабларску пошто пруга буде обе лежена могу се у кубатурама за поједине . радове показати огромне разлике, кад се још узме,у обзир, да се предмери у Дирекцији састављају прилично површно, јер их обично раде људи који не познају терен, а поред тога уобичајено је, да се за понеке радове кубатуре стављају од ока, колико да у предмеру фигуришу и те врсте радова !

Мени је нпр. познат један предмер, састављен