Srpski tehnički list

а:

БРОЈ 22.

У Београду 3. Јуна 1907. год.

год. ХУМ.

СРПСНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

РАЗВИЋЕ БЕОГРАДА.

У прошлим чланцима изнели смо, како се и због којих узрока Београд овако бесмислено развио, овом прилеком да се забавимо околним насеобинама, |

Насевобине ове, као што рекосмо, опкољавају Београд са свију страна, има их где се граде п солидније грађевине — виле га Топчидеру; али се у огромној већини граде само кућерци, Ове насвобине узећемо да расмотримо, јер је то у самој ствари највеће зло, које је Београд и његове грађане постигло.

У последње време Булбулдер се почео нагло насељавати и отићи ће у бесконачност, њега ћемо узети као пример јер је он сада у току стварања п развијања.

Да би се једна таква насеобина извела, има да се. већи комплекс њива или једна велика њива подели у мале делове п распрода; најобичније је, да то самп појединци изврше, па кад ствар изведу до краја предаду своје дужнпке некој штедионици, а те послове по некад отпочињу и саме штедионице ради несразмерног интереса, који тај посао даје

За овакве парцеле имало је до сада доста купаца а цена им је у почетку оснивања, насеобине од !.— кв. м. 2—9.50 дин, Просечне су парцеле од 3,0—450 кв, м. а има их и преко +00 кв. м. за такву парцелу треба платити 700—800 дин.

Погодба се утврђује уговором и купац тада даје 10—20 дин,, као дуг и плаћа се 167, интереса.Када је ствар уговорена приступа се зидању зграде.

На првом месту има да се набави материјал и ако у овоме послу има удела и какав циглар, онда се и цигла и цреп добија, наравно најлошија, по истим условима као и земљиште, Све остало, као грађа, ручни рад ит.д. исплаћује се новцем, који се узима на менице, и сваки од њих има менице.

а остало се прима“

Неки пут се насеље оснује земуницом, када се нема поверења за позајмицу, па доцније опет задужењем постепено подиже се зграда Има случајева, да се не могу набавити прозори п врата, па ни за зиму, и родитељи са децом проведу на мразу и цичи. Велики је напор п пожртвовање за човека, који има највижу надницу, да себи свије дом.

При оснивању ових насеобина, као што смо раније напоменули, никакав се обзир нв води на везу са другим улицама или теренске прилике, јер оне иду по највећем паду, где је и за празна кола тешко проћи а теретна никако

Парцеле у овим насеобинама често се добро пи не обележе на терену и при зидању

наступају померања и измена облика п неличине земљишта. Ако има потврђених тапија — сведочанства — за ове парцеле и

тиме границе утврђене, настаће усљед тога недоглелни спорови, Као пример, где се већ то дешава при насељењу на Хаџи Поповићевом имању и. др. које је већ старијега датума и где су границе такође поремећене. Зграде се на овим парцелама зидају и нођу,

да би се избегло обустављање рада; али

казна доста велика за овај бесправан рад не може да мимоиђе никога; ова им казна тешко пада, јер их омете у њиховом рачуну, а по неки не може ни да је џлати. Ове су казне без смисла, јер се њима не спречава зидање.

Зграде се обично зидају са простором од собе и кујне а често и ходник поред кујне, пошто се она за толико смањи. Соба јо просечно 4. |%. М. кујна За |%- _ Мо висина простора иде од 2 до 2.80 м. а 3.— м. висине реткост је. |

Зграде се зидају од опека старих и нових, целих и парчади, па често и влажних а зида се у блату. Патоса нема, већ остаје земља и то у равни терена, собе су олеп-