Srpski tehnički list

— 194 —

жа«о би то требало да буде. Ово се даје одмах и потврдити, само ако се баци један поглед на ствазање "тих школа још у самом почетку њиховом, као и на старање о њима. Док су једни стварали ове школе махом из разлога, да би самим тим створили себи мало и приватне зараде, примајући хонорар за своја предавања у истима, што им главни узрок стварању тих школа, управо једини узрок, а никако важност и значај ове устансве, дотле, може се пози-

тивно рећи, било је и таквих, којима је збиља лежао

је био

на срцу напредак наших занатлија, и који су искрено |

и са пуно воље покушавали да створе овакве школе, али сви ти'покушаји били су безуспешни, нису дошли до жељених резултата, и то једино из разлога, што ова лица нису имала ни код кога потпоре у овим својим покушајима, шта више ни код оних, који су као надлежни фактори и позвани, да се брину не само о стварању ових школа већ и о даљем њиховом старању. у

Данас имамо 3—4 занатлиске школе, само по имену тако могу назвати, али које занатлијама апсолутно никакве користи не пружају. У потврду овога било је и раније оваквих истих оцена 2 овим школама и то баш од стручних лица. На овоме месту да поменем и то, што је доста интересантно, да надлежни фактори ове идеје о стварању занатлиских школа, покренуте од нарочито стручних лица за то, нису никад прихватили радо, већ их шта више одбијали, услед чега не треба ни мало да нам је чудновато, што видимо да ове школе воде људи, који су за то најмање позвани, и што исте немају апсолутно никаквог успеха. Такс је само Инжењерско Удружење покренуло било ову идеју о стварању ових школа у правом њиховом значају, шта више била су оштампана и правила па и програм. за исте, но и ова идеја брзо је пропала, свакојако опет из разлога, што чиста није прихваћена од надлежних фактора. Доцније, неки млађи архитекти и инжењери. тако исто покушали су са своје стране, да остваре једну овакву школу, но и тај покушај није до краја остварен, и он је готово на ивици своје пропасти, разуме се, опет из истих разлога, које сам мало час изнео. И ова, дакле, школа, која је факгички за неко време радила, морала "је најзад прекинути свој рад, да не речем пропасти, јер ни овом приликом надлежни фактори нису показали ни мало воље, да ову нову, одавна очекивану, установу оберучке прихвате и да са пуно воље и енергије живо настану, да се иста што више и снажније развије и учврсти, већ су сматрали, да су се довољно одужили и својој савести и своме народу, када су овој школи указали годишњу помоћ тек нешто мало више од једне хиљаде динара, из које би суме имали да се исплате и наставнички хонорарни и модела, учила, прибор и материјал за цртање, послуга и многе најоснованије потребе.

које се

Пре неколико дана опет је избила вест у нашим дневним листовима о покретању једне нове занатлиске школе, коју намерава Министарство Нар. Привреде да отвори, и то заједно са неким радионицама за прак-

тич-а вежбања. Одмах за овим следовала је и јавна. критика: како је илузорно отварати ову школу, кад таквих школа већ имамо, ма да је у ствари сама ова критика илузорна, јер ми не само што немамо оваквих школа, већ их с правом може се рећи, немамо никаквих. Комисија, којој је стављено у дужност да изради програм за ову нову занатлиску школу, већ је отпочела свој рад, и „судећи по саставу ове комисије, може се несумњиво констатовати, да ће бити склопљен такав програм, који ће стварно одговарати потребама наших занатлија, пошто су у тој комисији све сами инжењери и архитекти, који су једино и стручни за отварање оваквих школа. Бојати се је само, да Г. министар можда неће моћи да изађе на сусрет свима захтевима ове комисије, те да најзади овај последњи покушај не остане у своме повоју.

Напослетку, потребно је у кратко изнети карактерне и најоснованије црте једне овакве занатлиске школе. За сада 63 ове школе требало отворити само за грађевинске занате, као најпотребније, које би опет имале да се поделе у одсеке према занатима. У главном, ове би школе требапо поделити у три врсте, једне за неписмене, које би трајале 2—3 год. друге би биле ниже занатлиске школе за свршене ученике

основних школа, који су већ ступили на занат, у ко-

_јима би се предавало ученицима поред помоћних пред-

мета још и о грађевинском материјалу (добијању, 06ради и употреби истог), затим пројективно цртање потребне конструкције, физика, хемија и најзад књиговодство, у колико би то било потребно нашим занатлијама. Ове друге школе трајале би три године. На трећем месту дошле би школе за вишу занатлиску спрему и то за оне, који би бар са добрим успехом свршили нижу занатлиску школу и из ње би ученици изилазили као пословође и као мајстори. Ова би последња школа трајала 2 год. Поред побројаних предмета у нижој занатлиској школи у овој би се радило и мало на пројектовању и склапању прорачуна. За последње две врсте ових школа морапе би се отворити и радионице, у којима би ученици израђивали све оне предмете и практичним путем изводили све оне задатке, до којих су дошли или које су решили у школи и све то у радионицама имало би се израдити у великој размери, често и у природној величини. Једна иоле добро уређена занатлиска школа не да се ни замислити без ових радионица. Зато се свуда данас тежи, да се поред ових школа створе и радионице, у којима би ученици имали и практичних радова стицали и практична знања. У овим радионицама ученици не само што науче, како ће израђивати поједине делове разних предмета, већ је код истих и та добра страна, што ученици, радећи извесне предмете или њихове делове са својих цртежа, лакше и брже науче, да доцније и са туђих цртежа схвате оно, што се је њима хтело да представи, у опште на тај начин науче да брже читају сваки цртеж, а то у главном и јесте оно, што се данас од доброг занатлије, поред добре обраде, и тражи.

; ј У Признати се мора, да је за отварање оваквих