Srpski tehnički list
= 195 —
школа потребно доста и труда и новаца и то нарочито због поменутих радионица, ако се хоће да исте буду добро уређене, како би могле потпуно одговарати своме задатку. Тако у Минхену једна оваква школа стала је преко 450 000 марака, која има радионице за браваре и за коваче, затим литографе, штампаре, фотографе и најзад цинкографе. За овакву једну сличну школу у Цириху већ је спремљен пројекат и иста, заједно са радионицама, стаће преко два милиона дин.
Да поменемо најзад и сам метод наставе, сам начин предавања. И у овом погледу требало би се
угледати на занатлиске школе у Немачкоји њихов на-
чин предавања. Све што ученици имају да нацртају, да се црта непосредно са модела а не да се прецртава са прегледа. Тако исто и за слободно-ручно цртање треба узимати поједине предмете из природе па са њих непосредно вежбати се у. цртању. Овај начин несумњиво је најбољи и најпрактичнији, јер се ученик овим путем не само вежба, да поједине предмете добро црта, већ он брзо изналази, види и схвата све везе између појединих делова извесног предмета, том приликом у исто време принуђен је да сам размишља и о склапању тога предмета каои његовој обради, услед чега је много лакше наставнику да ученицима објасни потребне ствари, но ли када би се тај посао вршио са прегледима, Р
Најзад да поменемо и то, што је заиста и важно и неопходно потребно знати, да се свуда готово ове
.
занатлиске школе подижу иницијативом самих општина, које и после стварања ових школа воде главну бригу и надзор над истима а да им држава само кадкад притиче у помоћ, међутим код нас је сасвим 06Ратно. Док се за државу може у неколико рећи, да увиђа и значај и потребу ових школа и да колико тонико показује воље, да поведе мало озбиљнију бригу за стварање истих, па у томе фактички нешто и предузима, дотле се за наше општине може слободно рећи, да не показују ни једне трунке од своје воље за отварање ових школа, да не речемо зато, што можда немају ни појма о овим школама, али можемо слободно рећи, свакојако зато, што услед консервативних својих погледа не увиђају, не схватају одмах још на први корак, значај и огромну корист ове сувремене потребе, Но зар би смео ко да ово рече и за нашу београдску општину, да и она нема појма, или бар да не појима значај и корист ових школа
Зар општина београдска, која редовно указује помоћ школи једне трговачке омладине, која располаже хиљадама па и милионима, зар та општина, престоница српска, не би могла коју хиљаду одвојити и на отварање ових занатлиских школа. 29-У-1907 год. Београд.
Ј. Букавец.
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ГОДОМИНА ОД ПОПЛАВА.
Одлука скупштине округа смедеревског од 16. априла 1907. г. дала је могућност решењу једнога великог и важног културног задатка, обезбебењу Годомина од поплава. у
Г. ]. Јирачек самоуправни инжењер познао је већ читаоце у једном од прошлих бројева, како са том одлуком, тако и са проблемом, који при обезбеђењу Годомина има да се реши, где је изнеди главну идеју
свога пројекта и приближан предрачун за извођење таког решења.
Ми налазимо да је пројекат Г. Ј. Јирачека донекле неправилно и неподесно решење и зато смо узели да у овоме чланку изнесемо, у: колико је такав
пројекат неподесан, и како би изгледало најзгодније правилно решење,
Годомин, Морава на простору од 80 кмг. Преко Годомина протиче Језава, која одводи воду из реке Раље и
Коњске у Дунав, величина слива ових двеју река износи преко 320 кме.
Када се Годомин огради насипима са свих страна, ако се нарочитим радовима не спречи, сав метеорски талог са површине од 400 км“, заједно са водом, која ће подавирати кроз пропустљиви терен испод насипа, прете да обезбеђену равницу опет потопе,
као што је познато плаве Дунав и
'
То питање Г. Јирачек решава овако :
2): У овоме насип у“ (реч је о ономе поред Дунава) треба на ушћу језаве у Дунавс постројитиуставу, која би се затворила, чим Дунав достигне такве висине, да би поплавио ра вницу иза бедема, даклем просечено н.пр. коту апсолутну 69.00 м. или коту 2.20 м. на водомеру на смедеревској обали,“
»„д.) Вода из Језаве у том тренутку пустиће се преко једне бране, с уставом постројене од пр. на месту, где стоји сада дрвени мост на јЈезави, у јендек, или корито, направљено у најдубљем жљебу теренском у тој цељи, = да би се ту прикупила вода са осигуранога терена и кишница и вода, што продре и процеди се кроз шљунчани и песковити слој под бедемом (и да би
семогла црпком постављеном, на најнижем месту овога јендека, т. ј. код Кулича села, пребацивати преко насипа — у
Дунав, или Мораву.
»6.) Цео насип (државни друм) од Мале: Крсне до Мораве код Драговца подигао би се толико, да га
%) Курвив је наш.