Srpski tehnički list

Ноа

Карло Велики на крају осмог века, за своје дуге вла- !

давине, није понова увидео колики значај имају добри путови за државне и војничке циљеве. Он је наредио те су стари римски друмови његова пространа царства оправљени и неки нови просечени. ~

За време права песница, за оно мрачно доба средњег века, када се водила огорчена борба између државе и папства, у средњој Европи су поједини моћни племићи заузели поједине друмове, одржавали су их кулуком како су знали и умели и наплаћивали су зато ћерам од путника и трговаца. Али је било много и таквих племића који су навлаш рушили друмове из обзира на одбрану своје територије, јер су тако били у стању да прече кретање веће масе војске ка својим замцима и разбојничким пећинама.

Трговина је у то доба подељена на сталеже била презрена. Транспорт се вршио караванима товарних коња, који су мицали по врло лошим друмовима. Трговачки промет с истоком био је врло велики али се вршио веома споро.

Изузегак чини Италија за време ренесанса, али то је већ у шеснаестом веку. Друмови су калдрмисани и били у сразмерно добром стању јер се Лукреција Борџија возила коњма приликом путовања на место да се служила носиљком, као што је то било по Немачкој и Француској. |

Али сви ти радови нису оставили за собом трајног трага Многи немири, несталност држава, велики преврати и борбе нису дали човечанству времена да се брине и о друмовима. |

У то доба, почев од седмог па до четрнаестег века пада и почетак, развиће и пропаст старе српске државе. |

Срби доселивши се на Балканско полуострво затекли су остатке старе Римске и Грчке културе. Прва бујица славенске навале на Балканском полуострву разрила је што јој је дошло у домашај. То разоравање трајало је све док се из грдног метежа није скристалисао почетак државе. Словени од вајкада имају карактер патриархалног народа, који живи и воли да. живи племенским животом растурен у ситне државице или племенске општине. Измећу тих ситних друштвених јединица постоји антагонизам и неједнакост партикуларистичких интереса. Зато у том стадијуму друштвеног развића не може бити ни говора ни помисли на какве културне концепције вишег реда и пространије основе. Поред тога, словенски народ јеу то доба био преимућствено стечарски народ без великих потреба за трговину и транспорт. О путовима у то доба није дакле могло бити помена.

Тек кад се под Немањом скристалисала била прва језгра српске државе могло је бити и почетака. око живље трговине и саобраћаја. И доиста, стара српска држава има врло јаких трговинских и дипломатских веза с Дубровником некадашњим великим. трговинским центром за цело Балканско полуострво и државничких и трговинских веза с Цариградом и Солуном. Ј.

АСУАНСНА ВОДОЈАНА'

У Египатском министарском савету је решено, да се Асуанска водојажа, која је године 1898—1905. саграђена, повиси за 6,00 м. Народно богатство Египта, које је хидротехничком вештином Енглеских инжењера ванредно подигнуто, овим ће се повећати за више

1) Аззџпап (суара Сепа) варош у Египту на Нилу на граници између Нубије и Етиопије, под 24'5'30“ северне ширине, крајња станица бродова, између палмових и багремових шума, са 7000 хиљада становника староседелаца. Око саме вароши налазе се растурени храмови и палате, које су саградили Фараони и Птоломеји, сада у пола затрпани живим песком, даље пак утврђења и зидине, које су Римљани и Арабљани подигли. Вредно је споменути и преко 6 км. дугачке камене мајдање црвеног гранита, од кога су саграђени обелисци и колосалне статуе Египатских и Етиопских храмова, темељи највеће водојаже моцерног времена, — Асуанске. На левој обали леже катакомбе старе Ојене, према Ојени, мноштво лепих и плодних острва, међу којима Елефаномна и. Филас са развалинама славник-храмова. у

водојаже, што је се у први мах бојало,

милиона фуната, пошто ће се од сада моћи удвојити количина загаћене воде и тада ће памучна поља,

која су због оскудице у води морала лежати бескорисно, бити наводњавана.

Садања количина воде коју може загат код

Асуана хватати, тек је довољна, да се оплоде само велике површине горњег Египта.

До сада се није смело приступати повишавању да сам зид водојажин није довољно јак да би могао дозволити повишавање, и што су удари велике количине воде, која је долазиза из пропуста — шлајзе, оштетила опасно водојажу. Али сада, пошто је велики Енглески математичар Вакег утврдио, да је зид довољно јак, да се може повисити за 6,00 метара, и пошто су све рупе и издубљења, која беху постала од силних удара воде, која је из пропуста излазила, белутком и мал: тером затворена, а пошто је и лорд Оготег у своме годишњем извештају уклонио. све сумње с обзиром

на нестабилност водојаже, сдлучено је, да се водојажа повиси. в