Srpski tehnički list

•

— 297 —

Тврди, да је много боље радити постепено по извесном реду, саградити најпре једну пругу, њу предати саобраћају па тек онда радити другу. |

У прилогу овога напомиње, да је кредит за грађење железница мали, По неговом рачуну потребно је 55 милиона динара, за грађење железница заједно са проширењем Београдске станице и израдом пристаништа на Дунаву.

Осем тога треба узети у рачун и то да предузимачи сад дају 259, скупље цене, чиме ће се горња сума још увећати,

Валента; — напомиње да су Савићеви подаци произвољни и замера Савићу што умеће проширење станице у Београду и пристаништа у Радујевцу у ону суму од 36 милиона потребну, за грађење железница.

Ко Савић; == одговара да је за све те послове одређечо 36 милиона. Валента; — не слаже се са Савићем у

погледу цене коштања грађења железница. Напомиње да има ствари које још нису свртене као предрачун за пругу Зајечар — Дунаво. Осим тога лицитација за ужичку пругу није одобрена и изводи закључак да је чредрачунска цена коштања железница коју је извео Савић велика. |

К. Савић; — тврди да се са 36 милиона не могу саградити све железнице и без пристаништа и проширења станице београдске. Напомиње да су све пруге које су дате на лицитацију изашле скупље Осим тога, услед велике брзине рада, радови се повећавају; јер се пруга за време грађења прилагођава месним приликама а то се при оваком брзом грађењу не може радити; па према томе не може се чинити уштеда у томе смислу. Осим тога има маса радова непредвиђених који износе знатну суму. О свему овоме ·треба водити рачуна, да се неби зауставили на пола пута услед немања новчаних средстава. :

Милош. Ствфановић; — напомиње да је тешко мислити онде где треба рачунати, што је и узрок што св мало њих јављају за реч.

Изјављује да је Србија требала да има железнице још пре 10 год; а с тога би сад градио железнице не само брзо него мађијски. Потреба о брзом грађењу је невопходна, о њој не треба говорити него само треба наћи начин да се то брзо грађење изведе. Уверен је да би требало саградити железнице за годину дана ако се само може па ма какве се жртве принеле и ма колики

се велики зајам направио. Пошто види, да се на овај лосадањи начин за 9', год. не могу саградити железнице, предлаже да се грађење железнице да по километру, нека буде 80%/, скупље али су железнице апсоЛлутно потребне и тај издатак нека понвсу

„све генерације Глав о је, да се железнице

одмах саграде и на који било начин. ___И. Боди; — на који начин

М. Стефановић; — по километру.

И. Боди; — изјављује да је скупо,

М. Стефановић; — али је пробитачно:

К, Савић — ради обавештења ва ,г. Стефановићем изјављује да је г. Стефановић истакао један акт о потреби грађења железница о коме нико и не сумња, али мисли да нема срестава да се у једанпут озграде све железнице и да ће се на тај начин грађење железница само одуговлачити.

Вуловић; -- осврће се на говор г. Стефановића и изјављује, да је он у своме говору са много фраза истакао програм једне странке.

Напада на рад Дирекције и тврди, дау Њој од почетка првог грађења до данас нема никакве железничке политике. Пројектоване су само оне трасе, кбје су политички разлози захтевали. За доказ тога наводи пругу Ниш— Зајечар кзда су још 1890 г. позвани Он и његови другови из Гана да трасирају ту пругу, па ни после 17. година није ништа урађено. Решење о грађењу мисачке пруге створено је за једну ноћ а за месец

„дана извршено трасирање и почето грађење,

Међутим сад пруга лежи у корову, зграде порушене и сваки каже да је то дело Српских Инжењера и ако су они имали најмање удела у томе. Оваки случајеви навели су српске инжењере да пре % године донесу решење, којим траже, да се железнице граде поступно, по извесном реду и према томе се сад слаже са г. Савићем. Студије трасе у Дирекцији врше се веома брзо и често се мењају, наводи за, пример пругу „Параћин— Зајечар“ — од доње Мутнице до Боговине -- тај део трасе травиран

је 5—6 пута а двапут обележаван и сад се

вратило на трасу од 96. год, вршује.

Лицитације се држе према једном фиктивном-генералном предрачуну који је тачан за 90 – 30•/,, пруга, није обележена, студира се варијанта другом обалом Мораве а лицитација се држала.

која се из-

(свршиће се)