Srpski tehnički list

Ур

возове. При том, по себи се разуме, држава задржава себи право, да за време рата или мобилизације рекверира цео возни материјал за војне потребе.

Велику важност и значај за војне потребе Ренардових возова увидео је и немачки Бенералштаб. И већ се поодавна чине пробе у Немачкој с Ренардовим возовима.

Турска стоји у преговорима да набави неколико таквих возова по препоруци стручне комисије, која је у Паризу присуствовала чињеним покушајима.

У Персији већ има неколико возова у служби.

Мсто тако и у Шпанији · где Ренардов воз служи за |

транспорте опсадне артиљерије.

Најзад већ одавно у Утрехту у Холандији јури Ренардов воз преносећи путнике.

Наша железница од Младеновца до Аранђеловца поред свег тога, што везује једну од наших најпосећенијих бања са главном пругом, троши, по статистичким податцима железничке дирекције, годишње 4000 динара а прима бруто прихода 2000 те према

томе на тој железничкој прузи држава губи годишње

око 2000 динара по километру или 60 000 дин. годишње за целу пругу не рачунећи ту интерес на уложени капитал за грађење,

Да су којом срећом меето железнице која је коштала ако се но варамо око 1,200.000 дин. уведена три Рерандова воза која укупно коштају око 200000 дин. да, су дуж друма Младеновац, Аранђеловац постављени друмски чувари, експлоатација целокупна не би јизносила више од 1000 до 1300 динара по'“километру, где је ура“ чунато., не само све око одржавања већ и амортизација возног материјала на сразмерно кратак рок. Преостало би од прихода по 500 динара по километру т.ј. око 15000 динара годишње што чини око

89/, од уложеног капитала.

Па чак и за случај да не буде никаквих чистих прихода, за случај да се поклопе трошкови експлоатације и амортизације, са бруто приходима, опет би био резултат одличан, као почетни резултат.

Како је сразмерно мален капитал, који се има да уложи у предузеће за експлоатацију Ренардових возова, било би врло рационално кад би наши преду зимљиви људи покушали да чабаве бар једну гарнитуру, (за кратку даљину доста су два аутомобила с потребним бројем вагона' за веће даљине преко 60 километара требају три аутомобила, од којих је увек један за резерву,) рецимо за Соко-бању. Ту је даљина од најближе железничке станице око 20 километара. Ту би даљину прешао путнички Ренардов воз за непун сат и возио би од једном 100 путника, ако бисмо узели четири вагона за путнике. Међутим, ако би ово било сувишно за саобраћај, онда би се могло

друкчије удесити: да се воз састави из једног или два

путничка вагона и једног или два товарна; све према потреби.

Писац ових редова уверен је, да би много рационалније било, да се у подринском округу између Шапца и Лознице уместо железнице уведе по оном дивчом друму неколико Ренардових возова. Јер би се пре свега имао уложити несразмерно мањи капитал, а сем тога, Ренардови возови сасвим би сигурно подмиривали саобраћајне потребе целе покрајине за врло дуг низ година,

Сасвим ја слично и с прутом Пожаревац—Свилајнац— Марковац, као и с многим другим пругама.

А велики возни прибор аутомобила и вагона који би се услед експлоатације Ренардових возова прикупио у Србији, био би за српску војску од неоцењене огромне користи у случају мобилизације или рата.

Једино можда што би се имало нарочито подешавати код наших друмова — поред одржавања било би, да се појачају друмски полустални мостови, који местимице неће моћи издржати тежину вагона. Само одржавање друмова у добром стању већ је и сад неодложна потреба државна и она се с поступним уређењем државе мора неминовно подмирити. Увођење Ренардових возова убрзо би донело благодат и цело земљи кроз коју би возови пролазили.

(Наставиће се)

Пожаревачке онружне железнице.

У прошлом броју г, Д. Б. изнео је своје мишљење 0 раду окружне скупштине пожаревачког округа које гласи: „Окружна скупштина округа пожаревачког стала је по моме мишљењу на сасвим правилно гледиште, да железнице предвиђене у концесији од 7-ог марта 1906 год. треба да сагради сам округ својим капиталом и да их сам експлоатише, без обзира на непосредан, евентуалан рентабилитет, _већ имајући поглавито у виду онај посредни, благотворни утицај који железнице чине на развијање пољопривреде, индустрије и трговине, и на подизање материјалног благостања у крајевима кроз које пролазе,“

Скупштина округа пожаревачког, која је решавала о начину остварења концесије, коју је округ пожаревачки добио 7. марта 1906. године састала се била у редован сазив 20. септембра прошле године и имала је пред собом један прелиминаран споразум између сталног окружног одбора и преставника једне финансијске групе о преносу кенцесије на страно капиталистичко друштво; и према тексту тог прелиминарног споразума, стални окружни одбор имао је да изнесе то на решење окружној скупштини,

Да се сад не обазремо ниуколико на рад дбкружног одбора, који је по нашем мишљењу „био не пот-