Srpski tehnički list

— 341 —

лизацију и одбору општине београдске показао пут и начин на који се ово може постићи са незнетним повишењем цене коштања, што би се у осталом могло изравнати са уштедама на другим пословима

У другоме своме чланку г. У. само препричава своју причу о трпанцу, тврдећи како је при досадањем раду употребљено не 109/, ситнијег камена већ Зое поводом чега ја морам да изјавим категорички да је тако тврђење скроз непстинито а остављам слободу читаоцима Српског Техничког Листа “да се определе коме ће поклонити више вере: да ли тројици инжењера канализационог одсека, који су вазда готови да јавно одговарају за свој рад или анонимноме писцуг. У.

Врхунацу изношењу нетачности достигао је г. У. у своме трећем“ завршном чланку. Пре свега сваки писменији човек може увидети да се према одредби чл. 3. специјалних услова избагерована земља може али не мора употребити за израду насипа ако материјал "0 својој природи није подесан за извршење насипа. Да се пак не би нашао ни један техничар изузимајући г. У. који би насип испод калдрме извршивао од глиба и тиње која је готово искључиво при багеровању на Савској обали добивена, о томе не треба ни говорити. Па баш и да је у усповима постојао један такав не технички пропис који би изрично наређивао да се земља добивена багеровањем има упо требити за насипање, општина би морала да од овог захтева одустане из разлога што услед огромног саобраћаја и истовара на Савској обали, општина ни до данас није била у могућности да према условима уступи предузимачу сву слободну обалу и места за истоваривање потребног грађевинског материјала па је у толико мање имала места за истоваривање блата из Савског корита, којим би се препречио и онемогућио сваки саобраћај на пристаништу. Да пак општина нема никакве штете од тога што је предузимач пристао да земљу добивену багеровањем не астоварује на обалу у насип, о томе се може уверити услове и уговор само то намерно кеће да разуме г. У. јер то не би ишло у рачун његовом писању. Општина на име има да плати предузимачу за насипање пао 1,80 од ша и то рачунато по кубатури насипа без обзира одакле се добија земља а ако г. У, није у стању да срачуна да истоваривање једног ш земље иа обалу из лађе ни у ком случају не може коштати ни једну трећину од горње суме, онда не треба ни да пише о стварима које не разуме! Предузимач се у овом случају одрекао једне своје сигурне зараде само у интересу посла да се насип не би извршивао од рђавог

материјала, што би имало штетних последица за солидност осталих грађевина за које предузимач носи одговорност,

Начин на који г. У. пише о самом багеровању и оумњичења које он износи без икаква доказа извела су ме сасвим из заблуде да је г. У. писао своје чланке из чистих побуда и само у намери да критикује рад а не да заштити интересе Општине београдске.

Више ради обавештења читалаца Орп. Технич, Листа него ради г. У. изложићу следеће: велики ба-

сваки ко прочита |

гер са кофама којим је вршено багеровање поред обале ради добијања приближно хоризонталне ножице за трпанац има дневни капацитет од 4000 те кад ради на отвореном простору без обзира на профил који треба раскопати.

Међутим на савској обали багер је имао да израђује јеган одређени профил са шкарпом 1:1 и хоризонталном ножицом ширине 5—8 мет., и како је при томе морао скидати слој по слој и вршити померања у свима правцима сасвим је природно да багер није могао вадити све кофе напуњене материјалом те је с тога и израђивао дневно просечно по 400 8 и употребио за багеровање од 12000 та управо 30 радник дана. Према томе јасно је да је само мали проценат кофа имао да избацује материјал остале су излазиле празне, односно напуњене водом. Али је нарочито интересантно за што и у овом случају г. У. не тражи да се општина придржава тачно услова у којима има такобе скроз нетехничка одредба да ће се кубатура избагероване земље мерити по броју кофа или по кубатури лађа у које би се земља изручивала Налазећи да је прва одредба неизвршљива, а да би се по другој предузимаћу платило бар 209/, више за растресену и у води размућену земљу — ја сам забранивши првога дана предузимачу рад са багером успео, благодарећи предусретљивости техничког заступника предузимачевог, да се дође до споразума и да се количина избагероване земље рафуна на једини правилан начин према попречним профилима обале снимљеним пре почетка рада п по довршетку багеровања. Општина дакле плаћа предузимачу израђене профиле нерастресене и неразмућене земље а тиме је уштеђена минимална сума од 8 10000 динара. Попречни профили узимати су на најмањем одстојању од 10 мет. (где је конфигурација обале захтевала и чешће) а снимани су са таквом прецизношћу са каквом се не ради ни на суву. Висинске коте избагерованих профила мерене су на сваком метру хоризонталног одстојања а местимице и чешће.

Да је г-ну У. било стало до истине он би дошао прво да присуствује снимању профила, за тим би затражио да прегледа срачунате, и нацртане профиле, само што би се у том случају морао лишити задовољства да штампа неистинита сумњичења и очигледне техничке апсурдности као што је нпр. она да при стрмијим обалама треба да је количина багеровања што већа, међутим кад би обале речне биле са свим вертикалне а услед тога дно приближно хоризонтално онда не би ни било потребе да се поред обале багерује.

На завршетку да кажем још неколико речи о једном поступку г. У. који ма да је изведен анонимно ипак мора подлежати јавној критици. Г. У.је покупио неколико бројева Орп. Техн. Листа и пошто је у њима подвукао шџрвеном писаљком све ставове у којима је говорио о багерисању разаслао их је одборницима Општине београдске. На седници од 2-ог тек. месеца одборник г. От. В. Маринковић затражио је од председника обавештења по овом питању и како сам се