Srpski tehnički list

— 366 —

Домаће цеви употребљене за нанализацију Београда.

У једном од прошлих бројева Техн. Листа изнели смо резултате добијене приликом испитивања страних цеви употребљених за канализацију Београда, а овде ћемо изнети резултате испитивања наших домаћих цеви.

Са домаћим цевима извршене су као и са страним, пробе порозности на о а начина и проба на постојаност у киселинама.

По Хофмановом начину испитивања домаће цеви за канализацију Београда показале су следеће резултате:

1.) После 1-ог часа кувања и свега 24 часа лежања у води парче цеви од 10ЖХ 10 см, које је само са стране ослобођено глазуре упија воде:.., 6.25"/, од своје тежине.

2.). Дејстом киселина цеви губе од своје тешине.... 4.56%/. Радиће по условима од стране општине града Београда прописанми, цеви у погледу упијања воде одговарају условима, јер упијају свега... 2.520), од своје тежине, . -

Из испитивања добивених по Хофмановом начину резултата излази: да су домаће цеви за канализацију рађене од материјала у киселинама не постојаног и да

пребацују максималну границу упијања воде за камену масу (59%/ ).

Да завршимо. Из прошлих розултата смо вицели: да су стране циви рађене од доброга материјала за израду цеви од камените масе, али да се са печењем истих није ишло до потребног степена синтеровања (стапања масе), а из тих горњих резултата видимо: да су домаће цеви нешто боље печене од страних, и ако границу од 59/0, али да је материјал од којег су рађене гори од материјала употребљеног за израду страних

прелазе у погледу упијања воде максималну

цеви.

Овим испитивањима је доказано, да како стране, тако и домаће цеви нису од каменасте масе већ од глине и да прему томе: ни једне ни друге не одговарају прописаним условима, одсека општине Београла

од стране канализационог јер тамо између осгалога

стоји и то: да цеви морају бити од каменасте масе. 22—%Х— 1907 Београд. К. Н. Тодоровић

инжењер хемичар.

О значају друмова ненад и сад.

(Наставак)

Точкови колски и коњска копита наилазећи на

неравности по друму, смрве делове камена у прах. Исто тако и ситније камење раздробе у још ситнија парчад, која се најзад самељу такође у прах. Најзад притисак точкова и коњских копита потискује поједино камење на ниже, те се ово међусобно тареи

издигнуте

круни. (Ово бива утолико већма што је камење међусобно мање везано и учвршћено (укљештено).

Трење чини тв се камење потпуно троши и претвара у прах Сви ови узроци заједно чине те се друм оједа, —- аба.

Кад вода остане дуго на друму, сна раскваси спојну грађу, која везује камење једно за друго те се веза разлабави и камење постаје покретливије. Исто то Кад се овом још дода, да

који делом остане

може учинити дуга суша. оједањем камења постаје прах између самог камења а делом се наслаже по површини горњег претворити у блато. Наместо чврсте коре, под точковима се нађе блато, које повећава отпор при вучи. И то тим већма, уколико је дебљи слој блата или прашине. Сличне последице се јављају и кад на друму осгане дуго снег да лежи. вожњи. Ови ови узроци и појаве доприносе да опада доброта друма.

Ако је горњи строј израђен од неједнаког материјала или ако сви делови друма нису под истоветним

строја, онда је ја но, да ће влага прашину

Већ и сам снег је јака препрека“

приликама, те се једни делови више а други мање оједају, онда се на површини др;ма појаве коритасте удољице (улоке). Ако се не пази, па се допусти, да сва кола пролазе истим колосеком, онда точковн усеку бразде и олуке. Исте такве бразде и олуци могу се изазвати тиме, што сепрофилу друма да сувише велики попречни нагиб, те се сва кола држе средине, да се

не би морали накретати.

Одржавању друма циљ је да се бори противу свију побројаних узрока или да отклони њихове дице.

после-

Трошење камења услед саобраћаја неизбежно је и на може се спречити. Али се зато друм може поправити додавањем новог камења по потреби.

Већ друкчије стоји с појавом удољица или олука и бразда. Шихову појаву можемо бар донекле спречити ако натерамо саобраћај по друму тако, како ће се сви делови п дједнако оједати. Али кад се већ појаве удоље бразде и олуци, онда их треба поправити додатког камења.

Најзад друм биће стално, добар ако се побринемо: да на друму не остаје дуго вода да лежи, да друм не буде изложен дугој суши и да на њему не буде снега.

Према томе при одржавању друмова има двојаких послова: послова око чишћења друма и послова оке попуњавања.