Srpski tehnički list

967

Чишћење друма.

И ако је ово прост посао, ипак треба пажње.

Прашину треба чистити еластичном метлом, која не гребе површину. јер тврда метла и невешта рука могу више штете учинити но што ће користити. Најбоље су брезове метле, док су још свеже с лишћем на гранчицама. Дебелу прашину ваља скидати метлом од пиацаве, при том раду метпа треба олако да додирује површину друма да је не разгребе.

И блато док је житко чисти са метлом брезовом или од пијацаве. Али се блато ве отискује него повлачи к себи. Кад је блато густо и лепљиво, онда се скида грабуљом начињеном од дрвета или лима.

Блато и прашина слажу се у гомиле да се доцније употребе као спојна грађа ако су добри за тај посао, иначе се бацају на поља, којима је као гној то добродошло. 4

По варошима за чишћење улица употребљавају цилиндричне метле монтиране на колима укосо према улици. Кола вуку коњи а кочијаш маневрише с метлом са свог седишта.

За скидање блата с тротоара и асфалтисаних улица служе се и грабуљом од каучука.

После киша и југовине путари морају да се постарају да вода што брже и што сигурније отече с друма. Зарад тога на местима, где вода застаје, про«хопају пијуком олучић и метлом очисте воду и блато.

Исто тако се донекле може метлом поправити и слаб олучић или слаба бразда, па чак и удољица. Метпом се јаче притискује на издигнутија места а улокнута једва се додирују, те се тако поступно изравна профил на првобитан облик.

(О јесени кад опада лишће и покрије друм, путар има дужност да све лишће покупи нагомилу, јер се под лишћем дуго држи влага. За купљење лишћа грабуљом или метлом треба нарочите пажње и вештине.

Зими путари меглама чисте снег с друма. Ако је снег ситан, онда се чисти као и прашина.

Путар се стара да очисти што пре пут на ширину од 2, 5 м, Како би кола могла проћи ако ли је снег дебљи и југов, онда га чисти грабуљом.

(Наставиће се).

БЕЛЕ

Бр РЕЕ.

Поливање улица тером. Грађевинска управа града Меца увела је поливање макадамисаних улица и друмова зарад угушивања прашине и постигла је добар успех, За тај посао употребили су једна стара копа с решетком за поливање, Кола имају запремине 1000 литара. У колима у самом котлу намештена је спи5 која на горњем крају,

рална цев око 5 где је заклопац котла, има усечене завртњеве ходове

м. дужине, како би се ова цев могла довести у везу с парним крају, који пролази. кроз данце котла а удешено је тако да једна славина може да испусти воду, која се кондензује приликом пропуштања паре зарад загревања тера. На решетки за поливање проширене су рупе на 3—4 мм. пречника.

спроводом; а на аоњем

Кола се наливају у фабрици светлећег гаса. Наливање бива помоћу ручних црпака и траје око 30 минута. Затим кола доспевају до цеви за спровод паре и ту се овај Пара се пропушта читав сат итиме се загреје тер на 60% О. При вожњи спадне температура тера на 55% С и после 1/, часа вожње тер је још врео пуних 50% С. Тер се разлива с оноликом брзином метлама. То раде радници који иду за колима.

Пре но што се полива тером, мора се макадам добро почистити и добро осушити. Зато се то ради лети кад сунце добро осија и исуши друм.

веже са спиратом.

колико допушта рад око растурања

"Кад се место једних кола за поливање употребе двоја, онда се може удесити континуиван рад. Иначе се може допосао је комплицира-

кад у близини нема фабрика у којима бити потребна количина тера. нији, јер је потребно да се тер доноси у бурадма на

радилиште да се ту преручује. Чак и при доста ду-

гој вожњи не расхлади се тер много. Стари друмови попију око 1,5 литра на квадратни метар површине а нови око 2,5 литра кад се први пут поливају. Трошкови око тога износе заједно с трошковима око претходног чишћења просечно ратном метру. Општина је уговорила да фабрици плаћа по 2,50 марке за 100 килограма пригрејаног тера. Ј.

Нове писаљке. У Берлину је основано друштво које има намеру да фабрикује нову врсту писаљака. На место облоге од дрвета градиће облину од пластичне масе, којој је главни састојак штирак од кромпира.

Кедрово дрво, које се улотребљује за боље врсте писаљака од неког времена јако поскупљујеаи обрада му је далеко тежа но обрада пластичне масе, која се хитрауличком пресом облаже око графита, као од

10 пфенига по квад-

прилике што се оловом омотава кабло. (електр. спроводници испод воде). Трошкови израде добре писаљке свели би се на 4 пфенига (око 5 пара). Лошије писаљке градиле би се за 29; пфенига. Фабрика је удешена за дневну производњу од 48000 комада, дакле за 144 милиона годишње. То изгледа много али целокупна немачка производња писаља износи близу 3 милијарде годишње. с

Ј

Рударска индустрија у целом свету. Рударско одељење Велике Британије саставило је зо службеним подацима врло интереантне цифре о светком рударству. Из тога се види колику важност има рударство у свету. Рудајрство даје посла више од 5 мипиона људи и то рачунајући само оне који су директно у рударском послу. Притом још нема података о рудницима у Турској, Пер-