Srpski tehnički list
— 394 —
за једно место у железничкој служби нема стечаја! А то показује, да је железничка служба чисто бирократска установа и да искључује сваку интелигенцију и иницијативу код чиновништва. Шта ће чиновнику труд, интелегенција, прегаоштво, кад зна да је много лукративније мислити онако како мисли неколико људи фна врху управе, здружених међу собом, који држе цео гломазни апарат у својим рукама. Они са законом у рукама не даду да продре напред ни један, који не би био у њиховој заједници, па ма како се иначе одликовао. — Само политика, наша србијанска политика у стању је, да овакво друштво одржава и да му даје маха, Захваљујући оваквом закону на железници постоје три беочуга такве дружбе. Први беочуг чини ареопаг, у који обични смртни тешко доспевају; друга два беочуга грчевито се држе међусобом. Сва је пажња сконцетрисана на погађање око расподеле класа и авансмана. Ни један једини не може измаћи у напред а да се из истог беочуга не прикаче
“и други па ма то било и самим орденима!
— А ако треба кога гонити, онда су свиту удружени као ћурке на змију. Ми познајемо једног сад већ вишег саобраћајног чиновника, с вишом спремом, који се у своје време морао сељакати са ситном дечицом од не мила до не драга... по вољи великог ареопага ! Пребродили смо срећно питање о ширини колосека, које нашем писцу у Трговинском Глеснику изгледа тако просто; — сведосмо не само ширину колосека на: мању меру већ и ширину радова дуже пруге и сад идемо у сусрет знатном прираштају железничких пруга. Нове пруге, сасвим другог типа но што је главна пруга, моћиће донети жељене користи, ако се буду експлоатисале онако, како то захтева сама потреба и природа саобраћаја. За ту експлоатацију наступа потреба за нов начин рада. На нове пруге једва ће се моћи применити само општи правилник за железнички саобраћај; наравно с претпоставком, да ће досадашњи правилник бити удешен и прерађен за садашње саобраћајне прилике. — За нов посао потребно ће
бити нових људи. Поред бриге о сигурности.
саобраћаја, која за рутиниране саобраћајне службенике у нашим приликама није бог зна како велика —- (Београд има једва 50 возова дневно а Вшихећез—Мога преко 1000.) — долазе и питања сасвим друге природе. Железничка тарифа треба да се подеси привредним и економским приликама предела кроз које нове пруге пролазе, То захтева нове снаге нове иницијативе. Захтева људе који знају и народну економију и железничку
политику, који ће умети средити досад несређени материјал у железничкој дирекцији и приступити напредној реформи наше железнице. Који ће учинити да железница доиста одговори свом задатку: да подигне благостање и богаство краја кроз који пролази. Хоће ли данашњи железничари моћи дати таквих људи» Ми мислимо да под оваквим приликама какве су данас на нашој железници, наши железничари неће их моћи дати па ни за дуго време спремити. — Треба само замислити докле смо дотерали, кад у целој железничкој хијерархији нема ни једног, који ће моћи у своје време заменити г. Апела! Ми бисмо се највећма радовали, да се у том варамо. —
Закон о уређењу железничке дирекције треба из основе променути, Треба му дати данашњу модерну — основу. Железничарима треба дати знања из народне економије и више знања. о железничкој политици како би ову важну саобраћајну установу могли схватити с вишег гледишта; железничаре треба обезбедити материјално и дати им постака за усавршавање и прегазштво ; Једном речју; на железници треба коренита преображаја од врха до дна!
Да железничари добију више знања о народној економији и железничкој политици, да буду свишим општим образовањем но што су данас, те да добију шири поглед на своју струку, треба у првом реду да се по-
стара сама држава. — Ново знање и боље образовање може дати школа школовање и образовање.
Од данашњих железничара који су доспели на своје положаје на начин који смо изложили у нашем првом чланку, као и од железничара који су образовани како се данас образује железнички подмладак, железнички приправници, — од тих железничара не може се много више тражтии но што сад дају. Старији су сад већ у пуној снази живота и за њих је доцкан да почињу с почетка а млађи упућени су с почетка на други пут. Њих треба поново школовати и образовати. Начин, како се данас стиче знање за железничку струку, могао би се зар допустити код приватних установа, које више или једино воде рачуна о заради, — о чистој добити; а железница у државним рукама мора свој чиновнички подмладак школовати образовати и васпитавати тако, како ће подмладак стећи истинско стручно и пространо знање. А пустити да млади људи, у најбоље доба, своје стручно образовање из саобраћајне, политичко економне, тарифне и финан-