Srpski tehnički list

— 403 —

рима, наргђујући дасе напусти траса преко „Вешала“ а н: усвајајући Јирачекову, већ ову премо Живковог потока, дошла „са зла на горе.“

Пишући онај први чланак ми смо очекивали, да ће се заинтересовани одлучити, да нас о свему боље обавссте. Али до сад цам се нада није остварила. Надајмо се бар сада да ће инжењери који су тамо радили допунити или кориговати ово што смо изложили. Ми радо примамо сваку поправку ди поуку не само од стуријих но и од млађих, који у пракси имају прилике да много што — шта виде и искусе.

Међутим да дамо за право писцу, да и нашем техничко факултету много недостаје. Из године у гојину техничара је све виче, професор није више у стању да руководи вежбања онако, како је то могло бита док је било мало ђака. Да би се овоме помогло требало би професорима придати неколико асистената. |

По другим земљама техничари а и код нас

питомци војне академије за време ферија распореде се по техничким радовима, те одмах виде и опробају оно, што су у школи само слушали. Они на тим радовима проведу по 3 месеца. — Међутим наши су техничари сиромашни, те не могу као волонтери да иду на радове о свом руху и круху. Па ни на екскурзије не могу ђаци да се воде, јер је кредит за то према броју ђака врло мали.

А кад су наступили ови великл железнички радови, и кад су се ђаци техн. факултета пријавили Дирекцији с молбом, да им се да рада с пристојном наградом, да могу бар скромно живети; онда их је неко у Дирекцији тако предусрео, као да су какви кесароши а не будуће колеге наших инжењера, инспектора и осталих руфетлија....

Каква је настава у техничком факултету, то нека кажу они инжењери, који су и код. нас и на страни студирали.

Надајмо се од сад бољем.

Ј.

Технични факултет нашег Универзитета.

Данас је професорски кадар на нашем техуич«ом факултету прилично попуњен. Има наставника готово за све гране инжињерства и архитектуре. Само још у машинском одсеку нису још све катедра застујљ•не.

Па поред свег тога, који год од студената може, тај одлази на страну, да се на већином или сличним немачким политехникама образује сасвим, или допуни своје образовање, баш ионда, кад је овде студирао инжењерство или архитектуру.

На први поглед могло би се помислити, да је тој појави узрок у недовољној настави; да наставници техничког факултета не врше своју наставничку дуж-

ност онако, какз би то требало; да нису савремени да нису посвећени потпуно у своју струку.

Можда има и тога. Али по нашем личном миш: љењу важнији је други узрок; јер је неоспорно, да на техничком Факултету има бар ноколико људи, који су дорасли своме погиву и који би, по својим радовима и својој спреми, могли заступати своју катедру и на

техникама на страни. А сем тога, и на страним техникама махом има по два —— три човека, који су се

својим радовима далеко истакли изнад осталог просечОни одржавају добар глас политехнике на којој су; они привлаче масу ученика, У том погледу дакле, ако наш технички факултет није дорастао великим у свету чувеним политехникама, он се

ипак може изједначити с мањим техникама по Немачкој и Аустрији, које ипак показују далеко вите успеха, пошто га може показати наша школа.

ног наставничког особља.

Техника спрема људе, који ће, имајући научну

спрему, моћи самостално применити науку на практичан живот, на праксу.

У колико је нами познато, као некадашњем Баку нашег техничког факултета, данашњи наш технички факултет може да се похвали, да је врло далеко измакао од оног ступња на ком се налазио не пре двајестину, већ пре неколико година. Он је, верујемо сасвим поуздано, у стању дати својим ученицима довољно нгуч. не спреме за самосталан рад у пракси.

То се у осталом, јасно види на најновијим генерацијама наших младих инжењера. Сви се старији инжењери слажу у томе, да су нове генерације младића са нашег техничког факултета сваким даном све боље и све употебљивије у раду, онако исто употребљиве каои они млад: људи, који су само на страни студирали.

Научну спрему дакле наш технички факултет може дати својим ђацима.

Али има нешто што наш техничхи факултет ни дан — дањи Бацима неможе пружити, а у чему су опет и најмање стране политехнике много срећније од нас.

Кад посетите какву немачку или аустрајску, или белгијску, или француску технику. ви ћете на први поглед видети, да је свака као сат пуна модела и зби-

рака потребних и за наставу и за семинарске радове. Кад опет пођете околином тих страних техника, видећете на сваком кораку и архитектонских и инжењер-

ских грађевина, видећете машинских и индустријских построја каквих на жалост код нас нема.