Srpski tehnički list

МИ ЦД

Наставници техничког факултета на нашем универзитеру с муком пабирче збирке модела грађевинског материјала, цртежа и књига (н. пр; вредни наш наставник науке о грађи, мало милом мало силом, већ је напабирчио лепу збирку грађевинског материјала са стране и из Србије.) Наставници техничког факултета немају око Београда и у Београду да покажу својим ученицима ни један иоле знаменитији рад по грађевинској струци, Ми немамо архитектонских творевина вишег стила; ми немамо ни инжењерских грабевина, које би измакле од свакидашњег. Погледајте само вести у нашем листу, па ћете видети, да се у целој Србији врше, сем великих железничких радова, све саме оправке и озићавање пропуста и мостића, сео· ских школа и црквица и томе слично. Сем две три фабоике с већим машинским инсталацијама у Београду Нишу и Крагујевцу немате ништа да видите.

Но није то једина незгода.

Чак и то што имамо, чак ито свене могу својим Бацима показати наставници тенхичког 'фа султета. А без тога „Фе Тћеоте 151 отац !“

Наше министарство просвете уноси у беџет за екскурзије ђачке тако мале суме, да ни из далека не могу подмирити потребе према садашњем броју слушалаца. Најзад нашим техничарима готово сасвим пропада сваке године по три месеца ферија.

Наставници техничког факултета врло добро појимају важност практичких радова ван школе. Они би се врло радо жртвовали, да, за сразмерно малу награду, проведу своје ученике на рад, да им и делом покажу оно што им у школи предају. Ти практички радови од тако су великог и пресудног значаја за образовање будућих инжењера, ца н. пр, франкуска шаље своје тохничаре сваке године на рад под руку каквом искусном инжењеру и тражи, да кандидат со-

бом донесег не но и уверење од дотичног инжењера. Такви техничари, чим из школе изађу могу се одмах прихватити посла и с успехом га радити,

Међутим понеке наше државне власти не само да не излазе на сусрет волонтерима с техничког факултета, но их с врло ружним изразима истерују из канцзларије, кад долазе да се пријаве.

На послетку, број Бака на техничком факултету из дана у дан нагло расте,'и сад је већ толики, да готово половина бака нема места у просторијама, које су у Капетан —- Мишином здању одређене техничком факултету.

Наше је мишљење, да држава треба свом снагом да потпомаже напредак технике у земљи, јер данас техника даје з:мљи све што јој је потребно, брани и заузима земље и градове,

Зато треба народна скупштина да омогући новчаним средствима што

само своје забелешке о раду,

техника

скорије подизање зграде и набавку опреме техничког факултета, како је предложено од стране нашег универзитета, како бисмо се што скорије бар у том изједначили са страним полутехникама а сем тога, да у буџет техничког факултета унесе потребне суме за екскурзије и техничке радове, Чак ни највсћом дотацијом техничком факултету и нашем универзитету као и целој просветној струци, о којој сањају пријатељи српске просвете и српс«ог напретка, не би се ни издалека довела у склад беџетска позиција вогног министарства с буџетом министарства просвете. Ми и ако нисмо противници војске мислимо, да би Србија срећнија била, када би могла. буџет министарства просвете удвостручити — само удвостручити —- ма за толико и смањила буџет министарства вогног јер знањ=г је сила, знање је моћ.

Старл инжењгр.

Узроци застоја француске индустрије према хемачкој.

У последње доба, у Француској су се обиљно почели бавити реформама стручних школа у Бурбон ској Палати образовало се нарочито тело под називом „Одсек за социјалне реформе“, а једна од првих, којом ће се занимати јесте ова о индустријској и трговинској настави.

У Француској је свакоме позваноме јасна надмоћност Немачке на економском пољу и сматрају као свршен факат оне пророчне речи Бизмаркове, које је изговорио у Француској.

„Топ Немачки победио је Француску. Сад је на раднику немачком да објави рат.“

И заиста, по повратку у отаџбину Бизмарк је спремио трговачку и индустријску војску. Не прође ни десет година а рајнске и пруске фабрике избацише страну снагу, и на првом модерном броду, што заплови од Хамбурга п Бремена, отис«оше се немачки радници и трговачки помоћници, та скромна, коректна, трезвена створења, да освајају светску трговину. И освојили су

је. Чак се и Енглеска осетила дирнута; али ову гер манску најезду осетилаје тек онда, кад је већ није могла спречити.

То је друга победа гвозденога канцелара, веле французи и свему томе има Немачка да захвали својим посленим људима, које красе горње особине и који су у свом послу печени и напретком науке посвећени, индустријским и трговачким школама.

Шта је са Франџуском> По речима г. Астије-а, члана поменутог реформног тела. Француска економски не напредује. јер нема потребног оруђа за овај напредак. Индустрија и трговина Француска нема, као њена супарница. интелигентну и способну војску занатлија, радника н помоћника која јој је потребна још више у најближој буду лности, |

У сва со; економско; борби остаје поб.дилац

он уј, који је способнији (пр освећенији), У Швајцар. ској Белгији и Немачкој национални полет дошао