Srpski tehnički list
па
О реформи наше железничке таршће.
(Наставак) .
· 2. (пуштање тарнфа с обзиром па опште народне интересе. Кад се стане на гледиште интереса целог народа, онда треба сем непосредне чисте добити од железнице увести у рачун и повећање народног богатства, у колико томе доприноси већи промет.
Промет свакојако расте у колико су ниже цене
транспорта: Али је врло тешко одредити размеру тога растења према смањивању тарифа.
Ако цена транспорта буде сувише скупа, онда се железницом неће ништа возити; и зато железница неће имати никаквог прихода. Железница неће носити никаква прихода и онда, кад буде возила забадава, т. ј.
кад подвозна цена буде нула, па ма колики промет био
За сваку тарифну стопу између ове две крајности, приход железнички достизаће извесну величину.
Замислимо сад да смањујемо поступно тарифу почев од прве крајности, од горе наведене највеће цене. Са смањењем цене транспорта, повећаваће се промет и донекле рашће бруто приход железнице, јер је он производ из цене транспорта и количине промета. Тако ће тај бруто приход достићи своју највећу меру, па ће почети опет опадати, док најзад не дође до нуле у тренутку, кад железница вози бадава.
Замислимо сад опет, да смо за сваку тарифну стопу срачунати трошкове око транспорта, и да смо нашли разлику између бруто прихода и трошкова, па ћемо видети; да ће железница најпре губити на транспорту, докле се трошкови не изравнају са бруто приходом, те ће тада чиста добит железнице бити равна " нули. Испод те тарифне стопе настају случајеви, где железница има чистог прихода, и тај чист приход донекле расте са смањивањем тарифе, па затим опада док не опадне толико, да се сведе на нулу, т. ј. да се још једном изравна бруто приход са трошковима. Ако се тарифа још ниже спусти, настаје поново губитак за железничко предузеће.
Да ли ће тачно овако бити са сваким производом, зависи још од" количине, која се у опште може произвести. Промет може расти само дотле, докле робе у опште има. ПА
· Дакле кад са смањењем тарифе расте чист приход, дотле евентуални концесионар има заједничке интересе са општим благостањем, али чим почне чист приход услед смањења тарифе опадати, интереси им се почну размимоилазати. МИ тада држава треба да реши, чији интереси треба да гревладају.
Да поставимо сад неколико принципа о овоме
Општи принципи за смањивање железничке таридре. 1. На прво место долази питање: колико треба смањивање да буде>
Ако се тарифна стопа смањи рецимо за 2-3 од сто, онда се таква редукција неће готово ни осетити. Неће упливисати ни на певећавање броја путника, нити на појачање промета робе, јер за ово последње треба у главноме да се премести трговачки центар, па да се осети потреба за већом количином робе. Из тога се даје извести, да треба тарифу одједном знатно смањити, ако се хоће да повећа промет.
2.) Смањена тарифа у толико ће више уплива имати на развитак промета, у колико сама подвозна цена има више уплива на цену робе или у колико јаче упливише на то, да ли ће путник путовати или не.
На пример: путник који мора да оде из једног места у друго путоваће па ма како било скупо, ако само није скупље но што би се иначе могло колима одвести или није претерана цена подвоза. Али већ није тако са људима, који могу да рачунају на цену подвоза, а нису принуђени баш да путују. Тако ће сељак често поред железнице пешачити, ако је путничка тарифа мало скупља.
Исто ће тако бити и са породицом, која жели рецимо да прави излет. Ако је тарифа скупа, они ће или ићи пешице или неће ни ићи на излет.
Исто тако има робе која може да поднесе сваку
"цену транспорта, јер подвозна цена не засеца много
у вредност робе, јер је другим рачима разлика између куповне цене на месту производње и продајне цене на месту потрошње врло велика. Али има робе чији промет зависи баш од тога, хоће ли се моћи јевтико транспортовати или не. Ту цена транспорта чини зна-
тао део вреднос:ли саме робе,
Снижавање тарифе за праву вредност робе неће имати пресудног знача,а за повећање промета пошто промет ограничава висока цена саме робе. Код друге врсте робе на против смањење тарифе може да повећа
знатно промет, јер је потрошња готово неограничена, или бар ограничена вишком коштања услед цене тран-
спорта.
Џрема изложеном даје се извести:
а). да путикне. Треба смањивати тарифу за врло кратке и врло дугачке путове, дакле, за локалан и врло далек саобраћај. Код локалног саобраћаја-у близини-време путовања не игра знатну улогу, кад при том још буде и цена путовања мала. То показују најбоље наши шетни возови, они су пуни и препуни,
Код далеких путова опет махом је највећа сметња путовању сама цена подвоза, ако је тарифа иоле висока.
6.) За робу Код робе треба опет да опада основна цена са даљином, и то у толико у колико је мања вредност робе. И ово са свим добро стоји у складу и са трошковима транспорта.
јаче,