Srpski tehnički list

ПИ РИНЕ Т РО ДЕР и А ФИН ИУ и -

Ка Сава о пе Ат

и Рана

За тај један мост требало је око 1100 кубних метара растове грађе у 8500 комада; дужина те грађе настављена једна на друго по диљензијама које су употребљене износи око 40000 метара; гвожђа је требало око 17 000. килограма а исковано је било у 39000 комада приближн). То се не ради кулуком, јер би се место моста добила Вавилонска кула. |

За оваке радове, дакле за грађење нових, чување и оправку постојећих мостова потребно је да се предвиде потребне суме новаца, те да се тај посао свршава полоћу стручних мајстора. Државним буџетом за грађевине на суву и води то је немогуће, јер су све Народне Скупштине на тој позицији биле необично штедљиве. Прошле године у нашем листу изнети су подаци из којих се види, да је у Србији за 39 година на све јавне грађевине (путове, мостове, судове, гимназије и т.п. утрошено таман толико-

колико је био буџет Министарства Војног“

само за једну, прошлу, годину.

Шта може, дакле, да се радиг Морају се тражити и осигуравати материјални извори за грађење и одржаваље мостова, а 10 је овим законским пројектом и учињено. На име, предвиђено је, да се за грађење, оправку и чување мостова, скела, чуварских зграда и осигурања мостова узакони прирез по пола динара на сваког пореског обвезника и један од сто од непосредне порезе годишње Дакле, тај прирез износиће око 400 000 динара годишње.

Са овом се одредбом не слажемо, ми смо у принципу противни да се прирези разрезују с главе на главу, ми смо то гледиште

ве

и раније заступали у нашем листу и увек тражили, да се прирези разрезују сразмерно

имућности — према непосредној порези, па и сад мислимо, да би тако требало и озде учинити,

Друго је са чиме се не слажемо укупна сума предвиђенога приреза од 400 000 динара, јер налазимо, да се овом сумњом неће моћи подмирити све потребе. Пре свега просечно треба сваке године саградити по један мост преко Мораве, а данас се више не може ни дрвени мост преко Мораве направити јефтиније од 150 000 динара, :;еђутим, к ајље је време, да дрвене мостове

| почнемо замењивати сталним, прво што је у

нас грађе све мање и мање, а друго, што су дрвени мостови сразмерно скупљи него стални.

Даље, ми већ данас имамо преко небродимих река велики број мостова, које треба стално и уредно одржавати, оправљати и чувати; добићемо такође знатан број скела, које треба такође набављати, оправљати, одржавати и одржавати бесплатан прелаз преко истих, а кад се свсму томе додаду још и осигурања, онд! ће свако, с обзиром на наше тако рећи дивље и пусте реке, врло брзо доћи до уверења, да је предвиђени прирез од 400'000 динара мали, и да га треба пов :ћати.

Ми од наше стране можемо само пожелети, да се овај пројекат пто пре озакони, јер је потребан као гладноме кора хлеба. Ако се том приликом измени и начин порезивања и повећа укупна сума према нашем мишљењу у толико боље.

14,-11-1908. год. З-а.

Еластична веза шина на наставцима и поправка колосека.

Шеф одржавања на пругама друштва Аустро Угарских државних железница у Брну (у Ческој), г. М. Зри; саопштио је у 2. свесци Отсап Г. 4.. Когезећт бе јез Ејсепђаћпугезец5 о.г. резултате двогодишњег искуства, које је стечено на државним железницама поправком везе шина на наставцима помоћу извијених подвезица. — Резултати су тако одлични а поправка врло проста к сразмерно јефтина, да ми мислимо, да би и наша железничка дирекција требала да покуша ово просто и тако рационално срество. Па како ће то интересовати и велики круг наших чаталаца, то саопштавамо цео чланак г. М. брила у спободном преводу.

Из дана у дан ничу све нове и нове конструкцаје за везу шина на наставцима. То показује, да ни једна до сад опробана конструкција наставка не одговара

потпуно свима условима, који се траже.

Слаба страна свију конструкција у томе је, што наставци не противстају у потпуној мери ударима при вожњи. Ови удари долазе из више узрока. Први је узрок у томе, што колосек није никад потпутно'тачно положен, али је од овог много главнији други узрок, што се оба краја шина на наставку не повијају једновремено и подједнако. Крај шине с које точак силази, повија се под теретом више но крај друга шине на