Srpski tehnički list

бр = _ “-ј-

„у боновима са роком од 5 година а интере-

= 785 _—

изведе ки канализацију у року од три године. Вредност радова имала би се према плановима утврдити „ђутуре“ погодбом, исплата месечно, и то + у готовом новцу а '/4

сом 6%. Држава својим жигом гарантује за исплату.

Вензенова понуда имала једа издржи јаку критику у нашим јавним гласилима. Видна учешћа узео је у томе и ондашњи независни стручни лист „ Технички Гласник,“ Па и поред свега тога општински одбор усвоји јула месеца понуду Вензена и сина а већ 6-ог августа министар унутрашњих дела извештава суд, да је и влада у начелу одобрила уговор, с тим да ће планови вредети онда кад их одобри Министар Грађевина, Грађевински и Санитетски Савет.

Међутим како сеи у овој прилици није водило рачуна о стеченом искуству: да се без детаљисаног, утврђеног програма и потребних података не може апсољутно доћи до задовољавајућег пројекта, то је и покушај са Вензеном био у напред осуђен да пропадне. Предузимач је на основу копије пројекта које је израдило Грађевинско одељење и напомена које су Линдлеј, Чокеи Смит изложили у свом извештају 1895. већ почетком децембра 1901. год. поднео дефинитиван пројекат за канализацију, са погодбеним документима за извршење. Тај су пројекат прегледали као експерти Лонг из Париза и Адамс из Берлина. Оцена експерата била је у границама у којима се кретао и сам пројектант и сводила се на закључак „да је пројекат израђен онако како се обично израђују генерални планови.“

У марту 1902. год. пројекат је прегледао и наш Грађевински Савет и дао ово мишљење :

1) Пројекат Вензена и сина не може се усвојити ни као генералан, а још мање као детаљни пројекат, на основу кога би се могло одобрити општини да закључи чак и погодбу за извршење канализације ;

2) за израду дефинитивног пројекта треба саставити детаљисан програм водећи рачуна и о финансијској снази општине београдске; 3) израду пројеката не поверавати оним лицима, која рефлектују да буду и предузимачи за израду канализације; и

4) треба подејствовати код Санитетског |

Савета да падне забрана о испуштању канала у Саву.

Усвајајући тачку 1 и 2. мишљења Грађевинског Савета, Минкстар Грађевина је препоручио суду да што пре поступи по томе мишљењу, међутим суд је још једаред — и то последњи пут покушао да протури погодбу са Вензеном тражећи од Министра да допусти преправку пројекта.

Како је раније организовани Одсек за канализацију, кеј и пристаниште под управом М. С. Милосављевића прикупио био најпотребније податке за састав програма и израду пројекта, то је одбор 18. априла 1908 , на предлог новога председника Н. Стаменковића изабрао нарочиту стручну комисију за израду програма.

Под председништвом Н. Стаменковића ова комисија је израдила детаљисан програм (у 40. тачака) за израду пројекта за канализацију и са малим допунама исти програм је убрзо примљен од Грађевинског и Санитетског Савета.

После малог застоја концем јануара 1904. изабрат је нарочити Стручни Одбор за канализацију ради непосредног надзора над израдом пројекта за канализацију Београда, пристаниште и обезбеђење савске обале, као и ради надзора над кзвршењем тих објеката. Маја месеца реорганизован је одсек за канализацију кеј и пристаниште, број инжењера повећан, а за шефа Одсека изабран „Д. Нинковић виши инжењер.

Већ у октобру 1904. Стручни Одбор могао је известити Одбор општински да је у Одсеку за канализацију, кеј и пристаниште довршен генерални пројекат каналисања Београда. Почетком 1905. пројекат су прегледали као стручни експерти професор Брике из Шарлотенбурга, и тајни саветник и професор 4. Фрилинг из Дрезде. Њихова оцена о пројекту била је веома повољна као и оцена Грађевинског Савета, те јеи Министар Грађевина својим решењем од 14. маја 1905. год. најзад одобрио генерални пројекат, те је тиме једва једаред приведено крају једно питање о коме се решавало и расправљало пуних двадесет година.

На реду је сад да у главним потезима упогнамо читаоце Листа са одобреним пројектом за канализацију, што ћемо учинити у П-идућем чланку.

Душан Божић