Srpski tehnički list

— 152 —

ограничимо у говорима и да пређемо резолуцији што краћој и што јаснијој.

Из целе ове ствари ја видим да је система, по се овај посао ради, једино крива целом овом слому. Ова катастрофа није катастрофа техничке струке, него тога система по коме се управљало и по коме се дају технички послови у израду. Најпре се удешава у клубовима већине и мањине. па онда и на скупштинским куда ће траса да прође и то без довољно информације код стручњака И овда кад се донесе закон, дотерани су у теснац инжењери који морају га одговарају з2 то, што су натерани силом околности да учине ово или оно. Прошлога пута рекао сам да ово питање није никада било зрело за

којој

седницама

решавање. Сима Шевић — Петнаест година се оно решава. Драг. Маслаћ — Али се увек стаје на пола

пута, нико никзда није имао тачних података. Ето сада смо напустили ову трасу, нико не може рећи са сигурношћу на шта ћемо наићи на другим трасама. ја сам хтео то да кажем, да коме

коју смо испитали, а

ми у резолуцији нагласимо да овај систем, по се ради, не ваља и да се стручно мишљење не цени довољно. Мени је познато, да је једна велика комисија у којој су била ова 14 торица које је г. Шевић прочитао, суспендована пре но што је донела своју одлуку. У осталом то је споредна ствар; главно је то што сам хтео да нагласим, да је. ово више слом или катастрофа система него ли техничке струке. Међу тим српски инжењери најмање су томе криви. Да је доиста највише крив систем, можете да видите по томе, како се развијало питање са зидањем српског парламента на Батал Џамији. По томе ће те најбоље видети како се ове ствари у нас решавају преко колена. Зада се парламенат, једина монументална грађевина у Србији од ослобођења, постоји за њу потпуно готов план и предрачун и опет се неко нашао да каже да то не ваља и да треба извести зграду по несвршеним плановима. А да планови нису свршени најбољи је доказ то што се није могла дати у израду цела зграда него само темељи. У закону стоји јасно да се ниједна грађевина не може дати у израду без плана и предрачуна и ниједан паметан човек не би ни једну омању зграду зидао, а да не зна шта ће да подигне и шта ће коштати, Ја вам кажем, ако се и даље овакав систем рада продужи, неће бити само честобродичке афере, него ће доћи и баталџамиска катастрофа и те ће се катастрофе понављати на свима пословима које ми радимо. За то је дужност наша да нагласимо, да треба један пут да се стане са оваквим системом рада. Они нама могу прописати какву хоће грађевину али нам не могу преписати кахо ћемо везати ове две тачке. Инжењерима треба оставити да изберу најпогоднији пут, како ће са што мање средстава и са што мање трошка добити што више.

ја вас молим да то нагласите, ја мислим да је

ту тежиште целој ствари, да је сво не слом техничке струке него слом администрације. Да ли је влада крива. што је случајно у овој прилици изабрала за представвнике ове струке људе, који тој струци нису дорасли — не знам; катастрофу српски инжењери нису криви.

Јован Смедеревац: Дозволите ми да кажем неколико речи. Ви знате да нас инжењере нападају једнако, а узрок је томе што цео свет мисли да ин-

жењерски посао разуме. Али он се јако вара, јер инжењерске ствари су најтеже, (Од нас ниижењера тражи

се увек добар резултат и кад неки посао добро извршимо, онда се обично каже тако је и требало да буде; али кад нам се какав малер деси, онда се дигну и сами инжењери на ноге и нападају нас. Томе је главни узрок што ми инжењери никад нисмо сложни. Лепо је казао г Главинић да се ми инжињери никад него увек ропћемо један против

главно је да за ову

не држимо заједно, другог. Ето то је узрок што је довде дошло и ја се потпуно слажем с тиме, да саставимо резолуцију, где ћемо казати да ми инжењери у овој целој ствари нисмо криви. него да је томе крив неко други. Предпоставимо случај: да смо баш и ми криви, ипак ма не можемо бити толико криви колико се окривљујемо. Али томе је узрок што ми инжењери наше инжињерске ствари не решавамо сами, него их решавају скупштине, владе и други. У многим стварима било је тешкоћа за нас инжењере, али ипак ми као зналци морали смо да нађемо пута и начина да их правилно решимо.

У тим питањима инжењерским, као што је питање куда може проћи железница, нисмо ми инжењери меродавни да кажемо своју реч. већ то зависи од многих других прилика као што су економске, финансиске и друге прилике. Против тога ми не можемо Има ту и ствари где смо и ми крисмо због тога, што су. се које нису никад назашта

да се боримо. ви. На пример криви разне комисије састајале, одговарале.

Та мана у Србији постојала је одавно и данас посто ји. Што железнице нису свршене за три године нисмо ми криви, него су ту криве скупштине, које су за 20 година направили свега 3—4 кил. железница. Сад су сенаше прилике развиле и ми морамо да се трудимо и да нађемо пута и начина, да се одупремо нашем опасном противнику у суседству, који гледа да нас економски уништи. Ја сам одмах казао да не могу железнице бити готове за 3 године а неки од господе су казали да ако оне немогу бити готове за 3 године, нека буду за 4—5 год. Ви сте видели, господо, да смо ми 15 год. трасирали те пруге и да никад ни један инжењер није казао дајте ми сондажу.

Шевић; Тражили смо.

Јован Смедерева ц: Ми смо требали да је тражимо али нисмо је тражили. Наши инжењери сматрају за дужност само да обележе пругу и онда мисле

| да је ствар свршена. То је мана код наших инжењера