Srpski tehnički list
— 146 —
О реформи каше железничке таршие.
(Наставак)
Аустрија, МИ у Аустрији је путнички промет до реформе био недовољан. Бруто приход од путника износио је Ма од целокупног бруто прихода. По примеру Мађарске и Аустриска државна железница увела је та"рифу по зонама. Њена је тарифа позната под именом Кешћлег — Хопеп — Тат!. Тарифа је у ствари пропорционална а основна пена по километру за трећу класу 1 крајцара; али су путничке карте срачунате на зоне. Првих пет зона имају по 10 Кт размака; шеста и седма по петнајест; осма двадес=т; девета, десета, једанајеста и дванајеста по 25 Кт а остале по педесет километара.
Основна тахса по путничком километру износи за 111 класу 1 крајцару: за другу две а за 1 класу 3 крајцаре. Шртљаг се плаћа за сваких 10 Кт) по километру 0,2 крајцаре. Слободног — бесплатног пртљага нема.
Ова реформа имала је у главноме да спусти цене вожњи и да упрости администрацију. Зато су укинуте све специјалне тарифе па и повратне карте Редукција тарифа била је приближно онолика иста као и у МаБарској само није по истоме принципу извршена. Она је извршена по готову подједнако за све даљине путовања није дакле удешавана ни да преимућством повећа локалан промет ни путовање на велике даљине И промет се подједнако повећао готово на свима даљинама. И економски резултат је био славан; за пет година се готово удвостручио број путника а у самој првој години порастао је за 43%/,. За време тих пет година истина и повећала се железничка мрежа али само за Ме. Како је ргзмера за1, Пи Ш класу 3:2:1 могу билете ниже класе да послуже за поткусуривање осталих класа.
Приходи су непрестано расли али су и расходи повећани услед много већег промета: Али је ипак чиста добит надмашила пређашње године.
Код нове аустриске тарифе види се понајбоље колико уплив" ше на величину промета спуштена тарифа.
Српска путничка тарифа. Т путничка класа Српских државних железница Од постанка свог српска је државна тарифа била пропорционална. Цена вожње срачунава се кад се стална основна тарифна стопа дотичне возне класе, помножи са бројем километара од места до места.
У колико смо се могли наћи у овој збрци података и поправака, које се тичу тарифе српске државне железнице, нашли смо да данас имамо две тарифне стопе за путнички саобрачај: шарифу за диргктне брзе“ возове пи теорифу за локалне путничке и мешовите возове.
Ево те тарифе:
Брзим директним возом |Путничким и мешов. возом
ИТ пе ти петао тетиве мине зенит тен тветис
Од особе и километра
За путовање брзим источним возом (огјеп! ехргезпутници су дужни купити билету [ класе за брзи воз а уз то још доплатити 209/, од досадашње тарифе за [ класу (Т. ј. од 14 пара по километру) за рачун друштва спаваћих вагона (Сотрасте Јпфоглабопаје аФез Уасопв · 1165).
Даље постоје извесне олакшице за малу децу испод 4 гсдине, која не плаћају ништа ако не заузимају места; за децу испод 10 година; за војнике и официре; за радничке и бачке излете и разна удружења и то све махом имају повластице за 1/, цене,
Постоје и годишње карте и полугодишње.
За путнички пртљаг наплаћује се за сваких 10 Км. по километру 0,4 паре и 15 пара манипулационе таксе од сваке билете. Цела билета има слободног пртљага ЗОкг, а половина 20 кг. Но на станицама се наплаћује и мерење по 40 пара од пртљага.
Каква је тарифа понајбоље се види из тога, колико са путника возе железницом и на коју даљану. Наша железничка мрежа није још рагграната по целој Србији и зато не можемо да упоредимо број наших путника са бројем путника у остапим земљама. Али кад применимо и коефицијенат насељености и коефицијенат густине железничке мреже, према пространству земље, слика, коју нам тако упоређење пружа, ни мало није утешна. Нашом се железницем врло мало путује.
Но и кад нема много путника може да се подеси састав возова тако, д, што боље одговарају путничком промету. И у том погледу наша државна железница има рђаве односе. јер и ак) је код наших возова број вагона 1 и Џ кл. сведен на минимум, опет је број заузетих путничких места у њима врло незнатан према броју места на расположењ
Ми ћемо овде покушати да о томе уверимо читаоце иако немамо о томе дов:љно података у службеној железничкој статистици. |
Наши експресни возови имају изузетан положај. Приход од њих имамо врло незнатан, износио је око 190.000 динара у 1901. год. На јецну колс:у осовину