Srpski tehnički list

— 224 —

у ком случају изгубљен, јер када сваки посао застане, када плуг лежи у бразди а из фабричких димњака престане избијати дим дешава се за народно богатство један важан процес, важнији него што сс можда и једног радног дана може десити : човек, та машина над машинама, оправља се и навија тако. да се у понедељак са бистријим духом. са оживљеном вољом и обновљеном телесном снагом враћа својим пословима“. На друго, такође често пута постављано питање: да ли је све једно да се раденик одмара једнога ма кога било од седам недељних дана дао је одговор ТУ хигијенски конгрес (1882) у једној од својих резолуција у којој је између осталог истакао да је важно да дан одмора

у колико је могуће за све људе буде један |

и исти како би тиме и по спољашности био мирнији и тиши од свих осталих дана. Наравно да од принципа општег недељног одмора мора бити многобројних изузетака. Има нпр послова који се апсолутно не могу обустављати ни недељом јер треба да задовоље неку сталну, неопходну потребу. Тахве су нпр. инсталације водовода, осветлења и т п. Слично је и са многим саобраћајним установама. Најзад има послова код којих би прекидање посла недељом било из техничких разлога неекономно и неизводљиво (високе пећи, топионице итд.)

Хигијенска заштита своди се у главном: 1) на спречавање несретних случајева, који могу изненада, штетно дејствовати на човечији организам и 2.) на отклањање утицаја који постепено штетно дејствују на тело и који могу изазвати хроничне болести, разоравање организма итд. У Немачкој и другим државама на основу закона издат је читав низ прописа за спречавање несретних случајева у грађевинарству и разним гранама индустрије. (Прописи о прегледу парних котлова ради спречавања експлозије, замајцима, трансмисијама, дизалицама, скелама за грађевине итд.) За другу врсту штетних утицаја постоје, нарочито за заштиту индустријских раденика, хигијенски прописи о потребној величини просторија, о чистоти ваздуха, осветлењу и чишћењу радионица, њиховом намештају,снабдевању водом итд. Колико се бриге у Немачкој полаже на стварање што бољих хигијенских услова за раденике нека нам послужи као пример само онај познати факт: да су при грађењу канала Цара Виљема све бараке, које су иначе биле удешене према захтевима хигијене биле снабдевене и купатилима за раденике |

Извесне специјалне врсте занимања по-

| требују нарочиту законодавну заштиту. Указаћемо примера ради само на рударство, које у погледу несретних случајева и штетних утицаја на организме надмаша многа друга занимања. Навешћемо као пример да просечан живот једног рудара (за енглеске прилике) износи свега 27,7 година, док живот земљорадника достиже 42,3 године. Опасност од несретних случајева постоји у рударству тако рећи на сваком кораку: при улажењу и излажењу, при раскопавању п транспорту материјала, подупирању ит. д. раденици су стално изгожени опасностима, које се морају умањавати и отклањати законским прописима. Са опасностима од несретних случајева скопчан је читав низ других неповољних здравствених прилика. Засићеност ваздуха воденом паром отежава дисање и транспирацију, прашина и гасови експлозије штете органе за дисање, недовољна светлост, велике разлике у температури итд. све то постепено и стално дејствује на слабљење организма и показује колико пироко поље рада имају законодавна заштита и хигијена код рударства и других специјалних врста занимања

До пре кратког времена сматрало се да је питање о величини наднице ствар слободне погодбе између послодавца и појединих раденика и да нико са стране нема права да се у те послове меша Данас пак и држава и поједине самоуправне установе сматрају не само за своје право већ и за дужност да утичу на питање о регулисању надница, као што утичу и на цене животних намирница. Тамо где постоје радничке организације једно од јаких средстава државне политике на овоме пољу јесте потпомагање закључивања колективних уговора тз. тарифа, на основу којих могу послодавци закључивати погодбе са појединцима. Где пак нема ових организација, онда је дужност државе да преко радничких комора, које се стварају на основу нарочитих законских прописа утиче на регулисање надница. Даље дужност државе је да се у свима приликама, у којима се она јавља као послодавац стара, да се њени предузимачи или лиферанти ма које врсте строго придржавају постојећих тарифних уговора у погледу раденика. Овакву заштитну политику раденичких надница воде већ дужи низ година у своме газдинству поред многих држава и друге политичке јединице а нарочито многобројне општинске управе у Енглеској, Француској, Немачкој, Холандији, Швајцарској итд. У погледу законског регулисања надница истиче се нарочито француски декрет од јула 1899. којим је департманима и опшин-