Srpski tehnički list

— 383 —

почет је рад у неколико и то без икаквог реда и недзора. Оно што је било на којој деоници бољег 2еџљишта, то је узето у рад. Па да је и то бар урађено као што треба, него је свугде искварена траса и ако вукочи ћи били врло често побијвни. Теже партије, где је имало које дрво да се извади, или штогод пијуком ради, оне нису ни узимате у рад. Сваки је радоник повео од куће што је имао најгорег алата. И који је имао што од алата, он га нијо понео с тога што је знао да му се може проћи и без овога. А сваки је на опомену што не ради. одговорио да нема алата и да се ово без државног алата не може урадити. Тако је и овај пут, као и сви досадањи који се кулуком граде, остао нодовршвн. Стари пут којим су се мештани служили прекинут је новим, а овај није довршен, да с8 њиме може служити. Тако, место да је овом крају учињена помоћ, да добије добар пут, сад му је овим недовршеним путем учињена сметња за ма какав извоз. Нарочито док се о јесени и на зиму овлажи 30мља овуде се не може ни проћи.

„8 И при овом провецању лута запазила св она иста стара грешка, због које св неће моћи никад кулуком ма шта урадити, докле се год он буде примењивао. Од броја обвезника које треба из једне општине позвати на рад, ни из једне општине (изузимајући именује се које јер овој највише и треба пут) нијеи зашло више од '/8 људи. Оно што највише смета те не изађу еви кулучари на рад, то је позната спрега. За њих неколико узме по један раденик да њихове деонице уради Он узме за њих да уради, па кад сви лођу кући с рада, онда и он пођеи ако није доврши шта је узео, нит му је то ко год примио ни прегледа Ако ове деонице узму поједини где је кмет пажљи „оних натера и да ураде што су заузели. Али има мното влучајева где сами ктетови узму од појединих 06 везника њихове деонице и да нађу кога који ћеими сте израдити. За то наплате почињући од 0,50 па до 2,0 динара. По свршетку, место да нађу људе који ће за ове ва које су примили урадити њихове деонице, они још при расепоређивању рада на оне који су дошли распореде деонице и оних недошлих од којих су наплатили кулук. Такав је случај био овога пута кад опитине (именује се које зашто су по жалбама неких и протестима њиховим што да раде за друге забележена — имена тих људи (именују св који) који су по наредби кмета (именује се кога) морали урадити по 6,0 мет. на главу место одређена 4,0, колико треба. Оваквих случајева сигурно има и код других ошштина. И кад би :се по овоме трагало, могло би се оваквих примера још наћи. да овај пример из горње општине требало би нарочито извидети.“

_ Како је у овоме извештају наведено за овај пут, тако се редовно понавља ва све путове. Имл путева

који су пре 7—8 година почети и још ниву довршени само за то, што поједине општине нису довршиле своје

деонице. Сви извештаји инжењерски о недовршењу тих деоница, па и најстрожија наређења, остала, су без успеха. Да се сви кметови и кулучари који нису до шли на рад узму на одговор и саслушају и казне треба установити при гполиц. одељцима читаве канцеларије које ће само та дела извиђати.

А кад св још узме у обзир, да је који виђенији политичар председник општине. који је и држао лицитације за својв деонице, вршио наплату кулука а пут педовршио, онда се лако даде објаснити зашто се путови не могу кулуком просецати или оправљати и зашто полицијско власти, н овде где имају доказа о лабавости и неисправности кога председника или ошшшт, часника, не примењују све законске строге казне према њима.

Ако од овога писања неће бити никакве помоћи, нека се за будуће бар има доказа, да ву инжењери чинили сво што им је могуће било да се дође до рационалније употребе народне снага за путове и отклоне досадашње сметње, али да нису од позваних за то имали никакве помоћи.

Месне екскурзије чланова удружења (рп. инжењера и архитента.

На дан 24-ог прошлог месеца приређена је |Г месна екскурзија на Беле Воде ради разгледања инсталација београдског водовода. Ма да је изјутра због облака изгледало да ће бити непогоде, услед чега је приличан број чланова изостао са екскурзије ипак се до 9 часова пре подне скупило на Белим Водама око 30 чланова улружења, који су, вођени предусретљивим колегама из Управе Водовода „корпоративно разгледали све инсталације: се вода шаље у Београд, резервоаре, филтре, бунаре у Макишу и израду нових филтара резервоара за чисту воду и т. д. штоје сада у раду. Највећи ред и чистота влада у свима оделењима инстапације као игна компексу имања учинили су најлепши утисак на све излетнике. У 11 часова приређен је излетницима богат пољски ручак од стране Београдске општине. Председник Удружежа г, К. Главинић Министар Народне Привреде захвалио се на пријатељском дочеку истакнувши да су српски инжењери били ти који су створили једну модерну инсталацију која може послужити за углед. Председник Београдске општине г. В. Вуловић, у своме оди архитектама, напомињући, како је нарочито похвално што су наши млађи инжењери и архитекти за последњих неколико година уносили много воље и труда и у рад

машинска постројења, црпке којима

говору, наздравио, је српским инжењерима