Srpski tehnički list

БРОЈ. 38

У Београду 21 Септембра 1908. год.

ГОД.ХГ

СРПОНМИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Припремни испити на нашем техничком факултету.

Има већ читав низ година од како је припремни испит на вашем техничком факултету постао право страшило. за кандидате ; јер се показало, да на том испиту пада врло велики проценат кандидата, и то махом сви из једних и истих предмета: из математике, механике, геодезије, науке о грађи и инжењерских конструкција па онда из нацртне геометрије и т. д.

Од 34 кандидата инжењерског одсека пало је из математике 17 дакле половина. То се тско. не баш у истој размери, ређа за поменуте предмете више мање стално.

Ова пејава је значајна и по настагу и по резултату наставе, те јој треба потражити узроке, па гледати да се уради шта треба. Јер није вероватно, да су то све лоши ђаци који падају. Није вероватно нарочито кад се види колико је од пријављених кан: дидата положило цео испит. Тај је проценат тако мален, да се мора сваки забринути и запитати, откуд то и заштор

Да ли се у техничком факултету тражи доиста оно што ни добри ђаци не когу савладати г Или је настава тих предмета лоше удешена 2 Или има других разлога и узрока 2

Да се задржимо прво на математици. Математику су до пре две три године предавала два наставника, два редовна професора. Обојица су научници познати са својих радова не само у Србији већ и у страном свету: г. Ог Б. Гавриловић и г. Ог М. Петровић. Предавања су била наизменична, тако, да је за време од две године сваки од њих провео своје ђаке кроз целу област математике, колико је обухватао програм наставе, И резултати су били овиисти који су

и данас. Велики проценат кандидата падао је на испиту. Данас тај предмет предаје у техничком факултету сам професор г. ОгБ. Гавриловић. Нико не може оспорити г. Гавриловићу ни научну спрему нити методичност у предавању, па опет резултат испита није добар.

Ми мислимо да су два узрока овој појави, Биће прво да ђаци долазе из средњих школа с недовољном претходном спремом, и друго, да, дошав на универзитет, где је потпуна слобода учења, после средњошколске стеге, лако се одају нераду бар у прво време. На тај начин пропусте и предавања и вежбања, изгубе континуитет а с ОВИМИВвољу и способност за успешан рад. Кад се после присгте да им се треба спремати за испит, они истина навале свом снагом на посао, али се огромна област математике не може савладати за сразмерно кратко време. За савлађивање тако великог предмета, предмета за који је потребнооштре суптилне логике и резоновања, потребан је интензиван рад од пуне две године, Готово да не претерујемо кад кажемо да је за то потребно не пропустити ни једне једине лекције.

А можда има још један разлог. Биће да је недовољан број вежбања. Да би вежбања била успешна, треба репетиторијум држати готово онолико исто сати колико и предавања. Зато је опет потребно да има поред редовног професора јо:: и репетитора. Тако се радиу француским школама, и доиста француски инжењери изнесу из иколе врло сређено и обилно знање математике. Репетитори су потребни и због тога, што у техници из године у годину расте број ђака, па је већ сад немогућно једном професору да врши репетиције са свима ђацима.

И ако има наставника на технучком факултету, који мисле да је четврти разлог не-