Srpski tehnički list

— 387 -

он је извео: колика је чиста добит за поједине врсте експлоатације земље. Исто је тако и професор Еђгецђаго на универзитету у Ростаку помагао се рачунододством организујући компаративну методу, која је у ствари само усавршена објективна метода де Таипеп-ова, На исти начин, говорећи о капиталистичном предузећу, т. ј. о великој модерној индустрији, немачки економист Готђаг, рекао је: „симбол овог економског облика јесте главна књига, а његов животни живац лежи у рачуну добитка и губитка.“ — И доиста шеф предузећа има непрестано да рачуна, да би могао радити. Он не може погледати у будућност, а да не сазна каква је била прошлост. После рачуна о постигнутим резултатима, долази рачун предвиђања. То је синтеза широког домашаја, која за собом оставља на далеко аритметичке операције. али која се њима као основом служии не може ништа без њихове помоћи.

5) Операције рачуноводства не изискују материјалног писменог рада, оне у себи садрже и рад око схватања и организације. Тако се рачуни деле у две главне групе у инвентар и биланс. Да би се имао перманентан инвентар, потребно је праве умешности, које нема у простом књиговодству. Редакција обрачуна за годишње операције, који би врло корисно ишао уз биланс по инвентарским књигама, изискивао би посао, који није обична копија, већ посао умешности и довитљивости.

6). Они делови, који се у каквом савршеном механизму најмање виде, не морају бити и најмање значајни. Кад инжењер прегледа аутомобил, он не гледа на точкове већ усред сређује пажњу своју на мотор. Корисност тих скривених органа сасвим је јасна. Исто тако у каквом индустријском предузећу, услуга, коју чини рачуноводство, и ако нема онај сјај којим бљеште они. што производе или стављају у покрет компликоване и деликатне механизме, игра ипак, главну улогу и врши потребну мисију.

7). Мисао да у техничком школу треба увести и наставу о рачуноводству у осталом није потекла ни од теоретичара ни од рачуновођа по занимању; њу су изазвали сами индустријалци. Ја сам о том, вели писац, стекао искуство, када сам, на захтев шефова предузећа, почео да предајем рачуноводство у Есоје зиррепетше дез Мипез.

В. Начин рада и аргументи које је писац овде изложио не претендујући да је исцрпио ни карактер ни бројаргумената који дају професору могућност, да буде у свако доба спреман, да савлада препоне, које му се испрече. Али ако је и могућно задобити људе,. изгледа много незгодније да се савлада сам предмет. У томе је време препрека, која изгледа не савладљива: програми техничких школа већ су претоварени; како, дакле, да се уводе још и нова предавања»

Проблем није нерешим. Он захтева с једне стране ревизију садашњих програма и с друге стране смишљену организацију економске и социјалне наставе. И доиста

1. Тиме што би се упростила а. чак и изоставила извесна предавања, која је напредак техничке науке већ прегазио; и тиме, што би“ се неки предмети оставили да буду факултативни, —"необавезни, добило би се могућности, да се располаже с распоредом часова. Ова рационална метода, која одговара и општем закону о подели рада и специјалисању занимања већ је примењена у технолошкој школи Есоје ђез Ат5 еБг Мапшасшгез..

2). Али на наставу индустријске економије не може да се примени поменуто правило. Јер према горе изложеним примерима, ова настава спада у онај број, чија општост елемената изазива потребу код свију ученика. Другим речима: ово предавање треба да се уброји у она, која су обавезна за сваког ученика. То је још неразјашњено питање које је формулисао прфесор г. Каћег у свом пређе наведеом говору од 26 јануара 1906. год. Он је захтевао обавезан испит из „принципа политичке економије“ испит, у коме је он гледао главни услов за успешност наставе. „Оно што наши економисти, вели он, могу дати будућим инжењеру као резултат нашег радног живота, те да га опреми потпуно за задатак који ће му доћи, и да од њега створи '"раденика у потпуном смислу независног од положаја који заузима на пољу економије, све ће то донети плода. Сваки који буде положио теоријски испит лакше ће бити на висини тешке дужности, коју ће му натоварити рад на својој струци.“ У тренутку кад најискуснији немачки учитељ захтева да се обавезност прошири 'на пољу теорије ове наставе већ тако развијене, било би не савремено, кад би се оставило да буду необавезне неколике лекције које се предлажу француским ђацима. — Ни у ком случају не може се тражити да слобода посећивања предавања од стране ученика задовољи захтаве наставе, поред свих уских граница у које је спутано време, којим ђаци располажу.

Тешкоћа се може савладати једино трудом професора; на њему је, да ограничи своја предавања на најмањи број, не продужујући лекпије опет толико, да одврати пажњу 'или учини да ђак изгуби стрпљење. Он треба да жртвује бескорисне детаље, и ако га природна тежња, као резултат његових личних специјалних студија наводи, да задовољи жељу за детаљима. У осталом није му тежња да допуни детаље за које жали, што их не може усмено исказати; да их.Допуни с једне стране тиме, што ће ученицима обратити пажњу на специјална дела, која ће наћи у школској библиотеци и која ће им н. пр. побројати у аутографисаним листама, а с друге стране, штампајући своја преда-