Srpski tehnički list

— 388 —

вања са свима допунама, које налази да су потребне, те да ученицима, који се интерусују, да срества да се удубе у онај део предмета, који је он доспео само да наговести. У осталом он не треба да занемари ни једно срество, које му може послужити, да материјално скрати своја предавања; раздавање ошширног програма у почетку сваког курса; програма, који набраја све делове његових лекција, дата која цитира, особена имена и изразе на страном језику које ће професор помињати усмено; све то даје ученику и руковоћу за разумевање професоровог излагања и лакоћу да среди своје белешке. Употреба графикона, или цртаних, или пројекционим апаратом показаних на платну, даје могућности да се за неколико минута илуструју статистички резултати. Ово су само примери, на које су ме упутила моја лична искуства, а која ће довитљивост сваког појединог професора и разнолико умножити и усавршити и по садржини и по форми. Индустријалцима спада у дужност да потпомогну трудове наставника у вршењу његове дужности. Они могу помоћи на четири начина: 1) Они треба да потврде и да распростиру мишљење да је за инжењера неминовно потребно знање из економије и социологије; 2). Они треба да наговесте школама, како су оне „производнице“ за инжењера, како су индустријалци „потрошачи“ инжењерског позива; и да услед тога школе не треба ништа да пропусте, што би могло усавршити „продукат“ чију би „потрошњу“ страна конкуренција могла да омете; 3). треба дасе користе својим у упливом у школским саветима, те да добију олак-

шање програма елиминацијом предавања, која су.

постала споредна; и нато, да се омогући специјалисање, које је ученицима стављено на вољу. +4, Они треба да олакшају ученицима посету по својим етаблисманима у границама таквим, да то не смета интересима предузећа, уколико се тиче тајне фабрикације и финансијских резултата.

МТ Закључак.

Претходна разматрања оправдала су потребу наставе из економије и социологије у техничким школама, она су показала и границе у које би се настава могла свести у школи, чији се ученици посвећују приватној индустрији; она дају могућност да се одреде главне црте програма, који би се могао свршити за једно тридесет часова; она указују на методу којом би требало радити и срества за то; она најзад набројавају и препоне које имају да се савладају.

Прблем дакле очекује решење, и оно се може наћи, ако буде и с једнеи с друге стране добре воље. И доиста, ма колике стварне биле тешкоће на које наилаза рационална организација економске и социјалне наставе у техничким школама, оне се могу сигурно савладати онога часа, када професори

ђаци и индустријалци буду удружени, да се с њима боре: професор тиме што ће усвојити складан програм и методу наставе; ђаци тиме што ће схватити улогу, која им је у будућности намењена; индустријалци својим упливом најавно мишљење и на управу школску. Једном речи, ове препоне нису ни у ком смислу несавладљиве и наставно особље, вредна младеж и шефови предузећа имају да их отклоне узајамним напорима на највећу корист народне индустрије. Маптте] ВеПот. професор индустријске економије на

школи: Есоје МаНопаје зпрремецте дез Миез Ј,

Печберг тунел железнице Берн-Бриг.

У прошлом броју видели смо какав је био резултат техничке експертизе при оцени пројеката за горњу железницу. Али резултат, добијен на лицитацији за уступању у израду пруге, био је опет потпуно супротан првоме; јер је у погледу коштања одбачени пројекат НИтап-Отеш!сћ дошао на прво, а препоручени од експерата пројекат инжењера Веујег-а на последње место. Конзорциум Гозје 8 Слте из Париза понудио је имено следеће паушалне цене за израду пруга у милионима динара

понуда. предрачун. разлика.

пројекат Ништап-ОтешНнећ 83,000 – 78,650 – 4,350 = Етесћ – 116,114 92.80. 23,314 5 Веујет – 120,506 – 82,000 38.506

Због велике разлике међу предрачунским и понуђеним ценама влада је препоручила новој комисији, састављеној од инжењера Тћогтапп из Берна, професора Нептпаз и директора железница Атепо из Цириха, да још једанпут проуче све поднесене пројекте и понуђене цене.

У исто време је А. ХоШпсег, главни инжењер повлашћеног друштва за грађење и експлоатацију те железница поднео одбору друштвеном свој извештај о пројектима и понуђеним ценама. Осим ранијих пројеката поднео је био и сам конзорциум Гозје и Сје к пројекту Нитапп-Отешнећ и једну варијанту с највећим падовима од 33 000.

На основи извештаја г. 2оПпсег-а, кога су одобрили и поменути чланови државне комисије, одбор, а за њим и збор оснивача, решио је, да се веза Берна с Бригом изврши по гпројекту НиИтапп

| Стешћећ с највећим падовима 97 Ор и тунелом

Гефасћђеге у дужини 13520 м.; но с електричном вучом. Разлози, којима су се одбор и збор руководили при доношењу таке одлуке, били су следећи: 1). Резултати опита вуче електричним локомотивама изменили су знатно утицај великих падова на провозну моћ железница; јер, према мишљењу