Srpski tehnički list

— 402 —

У арсеналу де ја Моцсће (СћеНепе де Гуоп), приликом зидања магацина за пројектиле чињени су покушаји који су дали овај резултат. Терећење 15 килогр. на см.“ произвело је утолегање од 1 см. Нагло утолегање појавило се тек при оптерећењу од 35 Килогр. на кв. см. Па како је после тога опет наступило поступно и правилно слегање, ценили су да не треба теретити већма но 40 килограма по кв. см. Узевши за основу 15 килограма по квадратном сантиметру, које је терећење произвело 1 см. слегања, и усвајајући коефицијенат !|, за сигурност, нашли су да се може усвојити допуштено терећење темеља 1,5 килограм на кв. см. Али зарад још веће сигурности грађевину су тако извршили да она није теретила земљиште више од 1,2 кгр. на см“,

Код старог фора ја Мипојепе где је требало конструјисати грађевину већих димензија, нашло се да је земљиште сасвим аналого земљишту де ја Мошсће И једно и друго земљиште простире се у. долини реке Роне. Оба су састављена из глине мање више компактнеи песковите, из песка, из шљунка у слоју од неколико метара дебљине изнад чврстог терена. Било је дакле сасвим природно да се претпостави а рпоп, да“ ће терену МИпојепе имати исту моћ ношења коју и терен де ја Моџеће. Али је опит показао да то није тако већ сасвим друкчије. На тај је начин доказана апсолутно потреба да се свако земљиште пре фундирања непосредно испита чим имамо послас мало већим грађевинама.

Закључак. Из свега овог види се да је метода пуковника Ј. ашПоба дала могућности да се прикупе врло драгоцени подаци о отпору темеља и да је у довољној мери показала: да је потребно непосредно опитом одредити моћ ношења дотичног фундамента, кад год је земљиште осред-

ње каквоће. Ј—

Лечберг тунел железнице Берн-Бриг.

(наставак)

Тунел пролази под долином Гастерн кроз коју протиче река Кандер на дубини од 180 м. Већ при пројектовању тога тунела било је с извесне стране упозорено на опасност која може произаћи од недовољне дубине тунела под речном долином, испуњеном на знатну дубину одломцима распаднутих стена, песком и муљем. Ну ова бојазан била је ућуткана рефератом експерата Рт. Е. у. ЕеПепђеге, Рт. Е. Купе и Ргоћ. Н. 5сћага од 1900, год. у коме они налазе да пролаз испод долине Гастерн и утој дубини од 180 м. не даје основа бојазни да ћесе

тунелом наићи на трошан матери-

јал, који испуњава корито Кандера. Такав материјал може се пружати на дубину од 60 највише до 70м. и остаје, према томе још најмање 100 м. над тунелом испуњених чврстом стеном.

Доцније —- у 1906. год. — кад су радови на тунелу већ отпочели, по налогу Бернског Алписког Друштва поднешени реферат приватног доцента у Цириху, ОПг. [. КоШег поново износи могућност да алувијална наслојавања, морене и материјал, који испуњује корито реке и долину Гастерн иду мното дубље њего, протоне о „свари јр еферат поменутих експерата. Да они иду на дубину од 200 м. могло би се само тада узети кад би образовање долине Гастерн приписали глечерским ерозијама, што још није утврђено. Ако би тај трошни материјал ишао до те дубине морао би се појавити у тунелу на дужини преко 100 метара.

Центар вртаче у долини Гастерн која се појавила непосредно за провалом воде и песка у тунел, — око 5 сати из јутра — налази се над самом осовином тунела а испуњена је водом реке Кандера, чије је корито било мало у лево од тог места Вода те реке понире и данас у две пукотине које су се образовале на површини услед слагања земље у вртачи.

Појава ове вртаче над провалом у тунелу да-

| ла је била основу општем уверењу да је вода ко-

ја је навалила у тунел у вези с водом Кандера и да је нанос који је она собом понела под јаким притиском воденог стуба испунио галерију и тиме 06-

| разовао запушач који је спречио даље отицање во-

де осим мале количине, која се цедила кроз материјал над тунеломи у поткопу, Чишћење наноса из поткопа слабило је отпор притиску воде и она је одмах почињала тећи у већој количини и с већом бр-

| зимом засипајући опет очишћено место новим на-

носом. Да би се сва пешчана река зауставила испуњен је поткоп од Км 1,426 до Км 1,486 т. ј. у дужини 10 м. зидом. У половини висине тога зида узидане су три цеви од 169 мм пречника а 1М. изнад њих још 4 таке исте цеви. Кроз доње 3 цеди се постојано вода. Све цеви могу се затворити клапнама а на њих се могу поставити манометри за мерење притиска-

Да би се дошло до закључка да ли је вода реке Кандера у вези с тунелом и да ли је могуће продужити рад у тунелу одређена је била комисија експерата за преглед прилика на месту. Та комисија да би видела у каквој вези стоји вода у тунелу с водом у р. Кандеру обојила је воду реке Кандера на месту где она понире у поменуте пукотине.