Srpski tehnički list
ос | == ЈЕ не
Настава у техничким шкопама.
Комерцијална настава за инжењера.
У истом циљу предузеће раздаје својим трговачким путницима и преставницима брошуре и повремене публикације, месечне и понекад недељне, како би се међу њима одржавале везе поверења и приљежности којим треба да су везане за предузеће, Ти су списи пуни детаља о предузећу, анекдота» израза који су прикупљени од чувених продаваца или муштерије. У њима је и статистика продаје у прошлом месецу са списком агената и корелативним белешкама о постигнутим резултатима сваког посебице. Утакмица, која се тиме ствара између продаваца само је у корист промета робе дотичног предузећа. Ове публикације показују у исти мах персоналу и податке о школи за продавце: предавања на конгресима, усавршење фабриката и предлоге чињење зарад успешније борбе противу конкуренције. Али се продаја којој има да се посвети инжењер не ограничава на саму домовину. Он треба да се спреми и за рад по страним земљама. Колонизација му даје широко поље рада. Али није довољно да се спреми за освајање некултивисаних терена нити за експлоатацију природних богастава; њему је осим тога потребно да познаје робу коју цене странци с којима предузећа мисли да добије везе у промету.
Ш. Настава живих језика.
Чак и да не доспе у не испитане пределе, инжењер може доћи у положај да општи са странцима, и зарад тога треба техничка настава да се допуни наставом страних језика. Већ и на техничком пољу осетила се та потреба иу Немачкој и у Француској. Тако је у Саксонској у вишим техничким школама постала обавезна студија једног страног језика, енглеског или француског. Исто тако и у Паризу Есоје зиррепеште АЧез Миез Виша Рударска Академија— организовала је потпуну наставу за енглески и немачки језик. Усмени испит из немачког или енглеског језика прописан је за пријем у школу и коефицијенат 8 с којим се уводе оцене није мањи од оцене ма ког другог предмета. Кандидатима је у осталом допуштено да полажу испит из оба језика и они могу добити на тај начин поправку белешке. Већој белешци додаје се половина вишка преко дванајест од друге белешке, а да притом не пређе белешка вредност 90. Виша Рударска Академија јес друге стране узела срећну иницијативу, обавазујући своје ученике да за време последњег месеца предуготовне школе, посећују предавања на неком немачком универзитету или политехници. Било је довољно да се помакну за неколико недеља унапред годишњи испити, те да се добије по неколико недеља потребних
| за одлазак у Немачку пре завршетка предавања.
Ова организација, за сад још у стадијуму опита, могла би се корисно допунити кад би се прописало француским ђацима, да сваки посебице станују код какве немачке породице за време њихова бављења у иностранству, да би се њихово учење техничког језика комбиновало с учењем обичног говора и да се избегне да им заједничко место становања неда прилике да се служе својим материњским језиком. Колико писац зна, овај је начин примењен код једног детета, које је становало код јелног уччгеља, и које је сваки дан ишло у основну школу, која почиње у септембру, дакле пре но што почињу гимназије у Француској. Сем тога, да би настава била плодна и брзо успешна, важно је, да се почне пре улаза у технику. Требало би дакле, да у свима техничким школама ђаци буду за пријем подвргнути испиту из једног живог језика и преимућство добију они ђаци који покажу да знају један или више страних језика. А они, који се посвете политехници морали су већ претходно учити немачки, јер се то за ту школу тражи. Сем тога, ђаци који се посвећују наукама живих језика већ знају два језика, а курс специјалне математике паметно организован одржава код ђака претходна знања. Тако, настава живих језика могла би се свести на проучавање само једног језика и онда би се ограничила, што се другог језика тиче. само на проширење и усавршавање у страној терминологији и техничком језику.
Међутим у Есоје дез Ропћ5 еБ Сћацззсез за ђаке ван интерната—за екстерне—који се одају приватној индустрији нити се тражи нити се претпоставља знање страног језика, шта више те код 1-ог новембра 1908 године ђаци се могу користити предавањима г. Ма -а учитеља језика у политехничкој школи (Есоје ројугесктаце) и г. Вагеба учитеља језика у Сорбони. Ова настава, до сад "намењена будућим ижењерима, постала је сад обавезна за екстерне ђаке. У школи Есоје Сеттаје де Аб е! Мапцјасјштез у програм наставе не улазе живи језици. Пријемни испит предвиђа само као необавезно, факултативно, знање језика у облику усменог испита који се састоји у превођењу и конверзацији на немачком, на енглеском, шпанском и руском. И у случају, да се то знање урачунава, чак и кад кандидат зна два или више језика, коефицијенат који је за белешке за то одређен (2), (док је за друге важне предмете коефицијенат (5) —. примењују се само на један језик.
Према до сада наведеноме настава живих је-
зика треба да буде интегрални део техничке наставе и треба да се подеси према каријери будућег инжењера. У сваком случају брига за практичном на-
ставом не треба да учини да се занемари дидактичка страна. Тенденција за применом методе која је