Srpski tehnički list

БРОЈ 51. и 52.

У Београду четвртак 95. Децембра 1908. год.

ГОД. ХГХ.

СРПОНИ

__ТЕА

ЧЋИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

Трасовање наших железница и његови недостаци.

Обећали смо у првоме чланку, да ћемо на овоме месту учинити неке напомене о томе: шта би требало да буде предмет саветовања при изради плана и програма за довршење наше железничке мреже. Постараћемо се, да, по могућству, одговоримо томе задатку, не обмањујући се при том надом, да ће ове напомене бити довољно исцрпне а у исто време и довољно дубоке. Ну оне ће постићи свој циљ, ако даду повода људима, у_ познатим, како с железничком политиком тако и с потребама земље, да их они допуне сво_јим примедбама и дубљим мислима.

Прво питање, на које би требало да даду одговора поменута саветовања, било би: какву потребу треба да задовољи наша железничка мрежа као целина, а какву поједине њене пруге. Истина важност и потреба железница постале су свима јасне и очевидне, да се више нико и не стара да за њино 06јашњење тражи или пружа какве доказе и аргументе. Али, кад је питање о грађењу железничке мреже, није излишно, да се понове ошште познате користи и услуге, које нам могу пружити железнице, те да са сећањем на њих боље и смишљеније сплетемо мрежу гвоздених путова, по којима треба да се креће економски и културни живот наш.

Железнице у првом реду служе привреди и индустрији; оне изазивају већи развој пољске привреде стварајући могућност, да се оруђа и друга саврамена срества за рационалан рад на томе пољу лакше и удобније набављају и доносе до места употребе. Ну железнице помажу пољску привреду поглавито тиме, што дају могућности, да се њени

производи на време, с најмање новчаних | да даду поменута саветовања,

| жртава и без квара износе на светске пијаце | и разносе у места потрошње.

На исти начин железнице помажу и ин дустрију, дајући могућност, да се сировине, које индустрија прерађује, доносе лакше до индустриских завода или обратно, кад се си-

| ров материјал на месту прерађује, да к њему

доносе потребно гориво, и доводе радну снагу, а за тим разносећи производе индустрије у место потрошње,

Без железнице није могућа иптепгивиа и рационална пољска привреда; без њих није могућа ипнаква ипдустрија. Многи дарови наше земље и богате јој природе остају и данас без цене и употребе због недостатка саобраћајних срестава.

Железничка мрежа мора, према томе, тако покрити нашу земљу, да она у првом реду веже она места, којима се, према стању пољске привреде, и могућности индустрије, нај јаче осећа потреба за моћним саобраћајним путовима.

Трговини, која посредује међу произвођачима и потрошачима, такође треба железница. Интереси произвођача и потрошача захтевају, да је број посредника међу њима што мањи, а то се постизава, ако се трговина концентрише у не многим местима, која треба да су што приступачнија са свију страна, како за произвођаче тако и за потрошаче. Која су та места у земљи, која треба да служе као центри трговине, и у којима треба да се стичу наши саобраћајни путови 2 У која је места ван земље упућен наш извоз и коме правцу теже наши производи. Од куда и којим путем улазе у нашу земљу неопходни за наш живот производи стране индустријег Од, одговора на та питања, која треба

зависиће,