Srpski tehnički list

У областима хидротехнике о којима је до сад говорено готово је увек саветно претходно изабрати пут покушаја; наука ће у брзо за тим доћи,

Да резимирамо:

Намеће се питање, каква је разлика исмеђу ранијих и садашњих, модерних метода за регулисање река2 И ако се одговорна то питање да прочитати било директно. било између редова из досадашњег нашег излагања, ипак хоћемо да тај одговор на завршетку у целини још једаред истакнемс.

Ми смо воду до сада сматрали као највећег непријатеља кога се треба ослободити уколико је могуће брже. Све мере које смо предузимали, па било да се оне зову крчење шума, исушивање, дренажа, мелиорације, просецања окука, паралелне грађевине или инундациони насипи, имале су тај циљ. Њима је било намењено да водене капљице тако рећи чим су изашле из облака, похватају и да их прикупљене најкраћим путем одведе из наших граница не водећи рачуна како ће с њима изаћи на крај наш доњи сусед. Модерне методе регулисања река теже да постигну баш супротно. Ми преграбујемо дивље потоке, пошумљавамо све голе стране и стрмине, утврђујемо земљиште, рекама остављамо њихове серпентине и водимо рачуна о постојећем паду, задржавамо тиме свуда воду и скупљамо је још у језерима, рибњацима и иза водојажа да би је имали при руци за време оскудице у води и да би на тај начин ублажили и изравњали оштре супротности између времена када је воде и сувише и

времена када исте недостаје.

Ми се више не плашимо од воде, ми је скупљамо у колико нам је више могуће, да би је корисно употребили за најраоврсније цељи. Ми смо упознали велику вредност и корист од воде, а научили смо нарочито да ценимо снагу воде; јер данашња оскудица у угљу, која се јамачно и у будуће неће моћи отклонити приморава нас директно да апелујемо на ову снагу и тиме да најзад газдовавању са водом и овом правцу поклонимо више пажње. Све већој интелигенцији широких народних слоева има се захвалити што наша тежња — да се искористи свака капља воде — наилази на потпуно разумевање. Интереси пољопривреде, пловидбе и индустрије не морају као до сада бити управљени једни против других, већ могу бити решени и очувани у потпуној сагласности и ако је то случај, тада сви заинтересовани могу имати подједнака удела у великим користима које пружа модерно газдовање с водом.

С немачког Јпг.

са 0 ва.

КЊИЖЕВНОСТ

Тртаму зроки агсћнебцу а шхепуги у ктајоу5 сезкет.— Изашао је 9 број с овим садржајем :

1) Вађапек. А. — Регулација Мале Стране и питање о јавним грађевинама на обалама Влтаве (продужење). — 2). Коша Ј. Још о рестаурацији цркве св. Јиндриха у Прагу. 3.) Сезки АГ: Централнн трг за ситну продају на Смихову. 4 Напа! Ј: Грађење књижаре и каменотискарне р. ТИЈ Турнове.— 5.) Мајерс ек Р. Стечајни пројекат мештанске девојачке школе у Ческој Скалици. 6.) Реу р. Пројекат зграде за шумарску управу векикопоседника р. А. р. у Либорчи у Мађарској. — 7) Видо К: Породичне зграде из кварта вила у Табору (свршетак) —, Разне Вести: Административне одлуке; Стечаји. — Смесе; О будућем техничком музеју у Бечу; Касарне у Прагу и у Бечу. Грађевинарске вести; Лицитације ; Некролог ; Личне вести ; Вести Удружења.

Ј.

Шумарски Гласкик. Лист за шумарство и шумску индустрију. Орган Српског Шумарског Удруждња. Год. 1. Св. 1—2, Уредник Ог. Ђока (05 Јовановић, секретар Мин. Нар. Привреде.

Са задовољством констатујемо појаву новог Листа, намењеног унапређењу једне важне привредно техничке гране. У Србији је шумарство годинама занемаривано. И ако смо сви знали да у нашим шумама, које заузимају трећину целокупне површине наше земље лежи неоцењено благо. ипак се сав наш рад на овом пољу -— примерни изузетци су ретки— ограничавао само на сатиртње шума. За утеху је што се последњих година једна група школованих стручњака труди да шумарску струку подигне на ниво, који јој припада у културним држа-

' вама, заузимајући се свесрдно да се и код нас ство| ре основи за рационалну експлоатацију и подизање

шума. Оснивање Шумарског Удружења у претпрошлој години и покретање стручног органа даје наде, да ће та група имати довољно енергије и воље да истраје на послу, истина тешком с обзиром на наше прилике, алии пуном части.

Нашим пријатељима и читаоцима нека је Шумарски Гласник најтоплије препоручен. Шумарство и шумска индустрија имају много и много додирних тачака са свима осталим гранама Технике, шта више њихови се циљеви и задатци врло често сливају у једно.

Садржина ове прве свеске је следећа;

[. Дружински послови 1.) Наша реч. 2.) Правила Удружења.

П. Поучни део : 3.) Поташа у шумама од Јок.

Марковића 4.) Један нормалан тип планинске шуме од Владете Поповића. 5.) Наше шумарство од Ми-