Srpski tehnički list

ризонтално окнојод 358 м] пречника, ради правца

као и да би се сазнало какво је лежиште слојева испод речног дна. За пробијање овог окна употребљена је нарочита багермашина утврђена штита за бушење Ово "је машина имала шест сечива утврђених зракасто око средње осовине, који сукао

на челу.

плугови парали земљиште. а испод њих наме "тени |

су багер — котлови за спровод извађеном материјала. Ову је машину кретао нарочити електро мо

тор од 52. киловат-сата. При раду кад се наишло у

правцу овог окна на слој кречњака и пешчара, рад је

напредовао споро, јер за 24 сати непрекидног рада израђено је на дужини 4,30 м.

Велики је тунел рађен са обе стране реке помоћу чеоних штитова; сваки је штит имао 9. 34 м, пречника, са по три прстена од ливеног челика, а спојених завртњима. На предњем делу штита било је 16 оделења са одвесним и хоризонталним гвозденим преградама, и у сваком оделењу радио је по један раденик.

Позади сваког штита постављена је била гвоздена скела на којој су биле намештене црпке и алатљике.

Земљиште кроз које је тунел прокопан, било је такве каквоће да се није морао употребити ваздух са великим притиском, а и здравље раденика за сво време грађења било је повољно. Просечно рад је напредовао дневно до 19. м. а највише до 19 м. дужине.

Ед ЕФ. В. М. П.

О Епектрицитету у ваздуху.

У месечној свесци друштва „Козмос“ у Штутгарту читали смо следеће интересантно о електрицитету у ваздуху. Скоро сваке године може се зими по који пут чути грмљавина и видети севање муња, што је доказ да се електрицитет у атмосфери не производи само јаким загревањем ваздуха. физичарима је одавно познато да у ваздуху има негативног електрицитета и кад је сасвим ведро као и кад је облачно, ито како лети тако и зими. Није тешко објаснити како „гром из ведра неба“ удари: водена пара у ваздуху пуна је електрицитета и кад со иста претвори у капљице и заузме 1700 пута. мањи простор, у толико се и електрицитет збије око водених честица, услед чега се јако увелича његов напон, и по томе следује севање муња и удар грома.

Дуго се расправљало питање: па од куд ваздух добија овај електрицитет» но сада изгледа да је г. Г. Меланце својим опитима ово питање решио. Г. Меланце изложио је дуже времена сунчаним зрацима разна тела — парафин, гуму, восак

стахло — пошто се претходно уверио да иста тела, немају електрицитета у себи, или бар врло мало.

После дужег. сунчања, била су сва тела јако електрична и то стакло је примило позитивни, а остали негативни елсктрицитет.

Кад је сунчање вршио око подне и при ведром дану тела су била јаче електрисана, него при облачном времену.

Ове је опите вршио у разним годишњим временима и то врло често, па је дошао до закључка да нам сунце не даје само: светлост, топлоту и хемијски дејствујуће. зраке него и електрицитет.

Међу тим наша вештачка светлост — на и

најјаче електричне — боген лампе немају ни мало електричних зракова. К. Л. ву.

О станичним зградама

По саопштењу листа: Зећуе епзсће Вацхенипе професор Ееетегасћинед изразио сеу свом пре давању, које је држао у Минхену овако:

Огроман новац троши се безразложно услед неразумевања стварних потреба при зидању, услед смешне „раскоши“ коју примењујемо. И јавне грађевине могу послужити као доказ за несхватање стварних потреба и погодаба за извршење. А. пр. Станичне зграде треба да носе на себи обележје нечега што је подложно промени и измени, јер се за саобраћај могу предвидети стварне потребе једва за десетину година унапред, а после тог времена једва да ће извршена грађевина моћи одговорити стварној потреби. Ми место тога с огромним патосом стварамо од њих монументалне грађевине и трошимо огроман новац и ако ће вероватно већ после двадесет година дотична грађевина бити неупотребљива. Сем тога на новим грађевинама недостаје још нешто. Детаљи су махом тако неспретно израђени, да је одржавање грађевине отежано. Не мисли се дакле на потребу одржавања. Детаље треба нарочито израдити тако даим не шкоди много ни дим ни чађ. Зато би требало даграђевине буду израђене од глатког материјала или од материјала који се лако даје прати. У том погледу су за углед грађевине које је пројектовао и извршио Р1ашећ на јужној аустријској железници (5Пдабаћп). То је онај исти архитекта, који је пројектовао и грађевине на београдској станици. На жалост данас се још у малом обиму облажу зидови глатким каљевима. Нарочито треба избегавати скупоцено бојадисање унутарњих зидова. Као пример колико страдају бојадисани зидови, може да послужи недавно довршена грађевина на станици у Прагу. Нов молерај врло се јако разликује од онога који је тек пре две године довршен. Ново бојадисани дувари вестибила бљеште