Srpski tehnički list

зе

О критичким приликама, за егзистенцију техничара.

Ми доносимо овај леп чланак ческог инжење-

ра г. Јарослава Веселог и ако је он написан у главном за чешке прилике, јер је пун здравих мисли које имају важности и за нас. Нарочито је једна важна мисао истакнута а то је: оснивање средњих школа којима је задатак да спреме младиће за самосталан живот а не да служе само као припремне школе за студију технике. М код нас има доста младића, који живећи у незгодним приликама по свршетку студије средње школе нису били у стању да преброде две велике бране које је наша техника поставила: припремни и стручни дипломски испит.

За њих би било много рационалније да су

одмах са средње школе могли ступитиу практичан живот задовољавајући се скромнијим а можда срећнијим положајем.

Чланак је изашао у другом броју ове год

часописа Зргам! зројки атсћиекиу а т2епути у Кгај Сезкет

Прилике у којима живи интелигенција која но-

си поносан назив техничара из дана у дан све су лошије. У првом реду врло су тешке околности под којима се доспева до техничког образовања па затим у практички живот у коме је данас врло тешко добити место које одговара способностима и које је довољно хонорисано. Онима који су посвећени у прилике техничарског живота не треба ни помињати оне редове младих инжењера који живећи у скученим приликама убијају најлепше и најпродуктивније године свога живота, као волонтери по фабрикама, као цртачи, као помоћници назови — предузимача» као асистенти по техничким школама и т. д. Ова криза не испољава се само у Чешкој, она се појављује и у највећма индустријски развијеним земљама, она је по целој Европи. И ова тешка криза по егзистенцију јавља се у доба сјајног напредовања економског које је настало у почетку овог столећа: а како ли ће тек бити кад наступи доба лошије конјуктуре !

У нормалном друштву, где владају здраве економске прилике, сасвим је природно, да се више цени умни рад, који је темељ сваког нашег предузећа, него ли телесни рад. Народни економ Епге! одредио је цену рада појединих радника под претпоставком, да се капитал, уложен у издржавање, учење и образовање човеково пре но што се почне самостално издржавати својим радом, мора његовим доцнијим радом и зарадом амортисати заједно с интересом. Енгел је извео ове резултате:

живот од шеснаесте године, утрошио је за своје образовање 2250 марака. Да би се овај капитал амортизовао, да би донео интерес, да би радник могао проживити и постарати се за старост и немоћ, потребно је да радник од 16 године зарађује из године у годину по 561 марку

2.) Младић, који сврши средњу школу и ода се на више науке и ступа у практичан живот тек у својој 25 години, утроши на своје образовање 16220 Марака. Да би се овај капитал амортизовао и донео интерес и да би се поред тога још младић могао издржавати, потребан је годишњи принос од 2802 марке

8). У случају као под 2) стом разликом, што интелигентни младићи постају продуктивни чланови људског друштва тек у својим 30 тим годинама на издатих за образовање 23140 марака потребан је годишњи принос од 3020 марака

Узмемо ли у обзир, да у данашње доба морамо рачунати с цифраама при најмањим разликама и упоредимо ли наведена дата, срачуната на основи здраве народне економије под стварним приликама, увидећемо јасно, да се мање рентира онај капитал који се улаже за просветно образовање, но онај који се улаже за телесни рад и уметност.

Природно је да треба обраћати пажњу на студију узрока овом критичком стању и на испитивање на каквим темељима треба подићи организацију у циљу одбране од кризе која наступа за течнич«у интелигенцију и у циљу рада за поболшање прили«а за технички сталеж.

Технички свет, нижењери свију струга као и архите ти, био је досад највећим делом заузет својих технич«им наукама и техничком прахсом. А баш у тој одлици техничког рада, који својим простран. ством, својом одговорношћу и несумљивој занимљивошћу ангажује за се цело интересовање и сву енергију човекову, баш у томе треба гледати „узрок, због чега је технички сталеж остао удаљен од ширег удела у јавном животу и зашто није доспео ни да приступи заштити својих сопствених животних интереса. У том фа«ту лежи тасође и главни узросх оном појаву што у јадно малој мери техничка интелигенција заузима места опште јавног рада у корпорацијама општинским среским и државним.

У најновије време наступа и у том погледу свакојако обрт. Технич«а се интелигенција почиње занимати студијом е«ономс«их и социјалних питања као најпогоднијег срества за излаз из кризе соја наступа. Поједина инжењерска удружења уређују нарочите одборе за сталеш«е ствари; технички часописи издају самосталне прилогеу којима се расправљају социјална и е«ономс«а питања са техничсог гледишта. Та«о од !. јануара 1908 године излази уз часопис немачких инжињера месечни спис: Тесћ-

1) Радник (надничар), који почиње самосталан |ик ципа аззвепзсћан“ уз орган удружења швајцар-