Srpski tehnički list

= 130—

Руски уметници о старој српској куптури по црквеним споменицима.

(Извод предавања професора Лаврова држатог у Петрограду 10. Марта 0.г.)

Лектор је покушао да постави хронолошку поделу српских црквених споменика делећи их на три групе, које одговарају појединим епохама: 1) Од покрштавања Срба до Немањаћа, који се сматрају као основатељи црквеног и политичког живота у Србији: 2.) Од Немање до кнеза Лазара Гребља-

-новића и 3) Од Кнеза Лазара на овамо.

Из грађевина првог периода очувало се до нашега времена врло мало; систематских истраживања у томе правну није чињено, а

познати су само случајно пронађени остатци | распореду |!

цркава, које се по својој основи, стубова, структури зидова и неким другим знацима знатно разликују од цркава доцнијих порекла. На пример у (Орлану има нека врста базилике, каква је ретка у Срба; црква близу Нереза у Скопској Црној Гори има на источној страни тако звани трикон»% са стране неких такових цркава подижу 5 високе куле; основа апсиде једне цркве напомиње облик листа неке биљке. Сва ова 0, бележја указују на источњачки постанак тих мотива.

Романски утицај на српску црквену ар" хитектуру доспевао је преко Далмације, а пратио га је увек, ради противдејства, утицај византијски и по степену превлађивања једног или другог стила разликују се међусобом цркве из периоде Немањића. Разлика се састоји не само у особености стила, него и у материјалу, структури зидова и обради. У грађевинама с превлађивањем западног сти“ ла има више савршенства у техници, финоће обраде каменог материјала, богаства орнаментике; спољни зидови свуда су од тесаног ка мена. По негде таква правилност размере, такво савршенство „политуре и токва тачност ширине спојница, да се техника нашег времена — по речима испитиватеља А. Стевановина — у том погледу не може похвалити већим савршенством. Орнаментика у камену примењивала се богато, особито у обради прозора и портала. Окна су грађена двокрилна, а у олтарима и трокрилна. увијени стубићи, који окружују рам прозора, украшени су капителима разних облика. Портали су по странама окружени

низом увијених стубова, многостраних, округластих, правих

| ку сличност С

или извијених, а у горњем делу украшени орнаментом. · Ничег сличног нема на грађевинама византиског стила из тога времена, саграђених или из самих опека, или мешовите грађе: опека и тесаног камена. Орнаментике у камену или са свим нема, или је она примењена у врло незнатном степену. Нема примера да су зидови цели изведени из тесаног камена или

полирани. Обрада фасаде састојала се само у наизменичном ређању правилних слојева камена и опеке и у разноликости њиховог распореда; на пример, на ред лежећих камених плоча полагао се ред опека насатице. Код зидова из самих опека дебљина спојница (фуга) често је достизала дебљину опеке; разноликост се постизавала разним бојама каме-

на и опека, а по негде су опеке полагате

на искос.

(Ове опште примере лектор је илустровао описивањем и демострациом најкарактеристичних опркава из епохе Немањића. Црква Студеница саграђена при крају ХИ века окружена е познијим грађевинама византиског _ порекла. Пропорције основног здања су врло лепе, спољни зидови су изве дени из белога полираног мрамора, узиданога у комадима неједнаких размера; портали и окна покривени богатим орнаментом. Тех ника грађевине не уступа техники најсавршенијој на западу. Грађевина је унакажена новим кубетом, које је на место срушеног старог подигнуто у прошлом веку, и у сваком погледу нарушава хармонију стила. У томе романском стилу саграђена је у почетку ХИ века и црква Жича, ма да су је градили Грци; може се претпоставити да је неимар био са Запада, Материјал је полутесани или ломљени камен; техника много нижа него у Студеници. Рестаурациом у средини прошлога века ова је црква тако унакажена да је тешко познати по цртежу изнетому Летопису Матице Српске 1822 г. до извршене преправке ВелиУЖичом има и Ариљска црква саграђена из порозног кречњака—сите—до 1272 род.

Црква у Градцу коју је саградила краљица Јелена, родом из Француске, носи обележја трију стилова : романског, византиског и готскога; по свој прилици њу су градили мајстори из Прованса. Матаријал; тесами порозни камен неједнаке величине и слојева. Трагови готике јављају се у примени контрфора, шиљатих лукова, готских сводова и ка-

| питела прелазног стила из романског Ули ош ОКИ.

Профили лукова и сводних ребара,

~