Srpski tehnički list

– 157 —

Услед слабијег одзива у плаћању улога стање дуга попело се на 5800 динара према 4500 динара од прошле године. Желети је да чланови, који су заостали са плаћањем ·улога измире своја дуговања, јер би тада и Удружење, располажући капиталом од преко 15000 динара могло успешније

да испуњава своје циљеве.

3-/-1909 г. Београд

Благајник инж. Душан Божић

Предлог за буџет Удружења Српских Инжењера и Архитекта за годину 1909/10

а) Приход 1.) Уписне таксе ј - 150 дин. 9.) Чланских улога за 190910 — — — — — — 650, доеДугујућих 'чланских улога = песни тен и 2300, 4.) Интерес на новац 400,

Свега 3500 дин.

6.) Издавање

1) Канцелариски трошкови и потребе — — — — 340 дин. 2.) Набавка намештајај за књижницу — — — — — 200, 3) Послуга 840, 4.) Станарина — 720. , 5) Шретилата на листове == = = —= == == = -— 200, 6.) За издавање орил Дехеи иста =="-—- = == — 1900,

д-ег маја 1909. год. Београд

Извештај о Српском Техничком Листу

Поднесен ХХ главном скупу Удружења _ Српских Инжењера и Архитекта на дан 17. маја 1909. год.

Чланови Удружења који су брижљиво читали наш Технички Лист сигурно су запазили да поред свег труда редакционог одбора лист није могао постићи циљ, који му је по природи истакнут.

У прошлогодишњем извештају редакциони одбор изложио је био у главним цртама програм рада и задатак листа. Тај је програм тада добио пристанак целог скупа а тиме и овлашћење да у одређеном правцу и даље ради. Ми смо се трудили да поверени нам задатак што боље изведемо. А колико смо у том успели, имате ви господо колеге да оцените. Можемо с правом рећи, да је Технички Лист многа важна техничка питања третирао онако како треба; објективно и отворено,

Свега 3500 дин.

Благајник Удружења инж. Душан Божић

трудећи се да избегне све што би могло међу колегама изазвати личне непријатности. И ми сматрамо да нам је дужност, да, на овом месту благодаримо свима оним колегама који су нам у томе помагали, који су својим написима уносили светлости потребне за решавање техничких питања у нас, који су припомагали да станемо на браник интереса техничког сталежа и да му сачувамо углед. Ако нисмо ипак могли постићи жељене резултате, ако смо се нарочито у једном питању, где је био у питању углед српских инжењера, морали задовољити не добивши потпуну сатисфакцију, ми можемо ипак бити задовољни што је на нашој страни морална победа.

Поред свег тога, нама ипак изгледа, да све колеге нису још ни данас потпуно уверене у потребу јавног гласила коме је циљ: штићење интереса и угледа наших техничара, и ако је баш у самом листу неколико пута наглашена важност тога.

У раду су толики замашни технички објекти у нас

а они који су својим положајем позвани да насо