Srpski tehnički list

== И =

Рачунска страна стоји од прилике овако

Претпоставимо случај да треба стари колосек у ком су шине дугачке 7,5 т и тешке око 30 кгр по метру дужине, заменути новим. Нове шине су дугачке 15 метара а типа Ме 6, немачких нормалија. Нека је половина шина старог колосека још употребљива. Кад би се те шине као старе продале добило, би се 80 марака за тону.

Кад неупотребљиве шине употребимо за појачање наставака, онда би 1м новог колосека коштао-

500.30.2 80 = 2400 марака 1000

Или кад рачунамо 49, пошто нема трошења шина онда чини на годину 96 марака. Оптерећење прагова око наставака поделило би сена 12 прагова Вишак радова би се на наставцима смањио годишње за 120 марака, и добилаби се много мирнија вожња. _

Ако би стари колосек имао шине од 9м дужине онда би се могле оне скратити на пола и употребити за поправку наставака. Витак би износио, да су старе шине оједене за 109:

2 5 |

И ва 80 ки == 57,6 марака

Оптерећење прагова око наставака поделило би се при том на 8 прагова, што би изазвало уштеду на подбијању прагова око наставака годишње по километру око 50—60 Марака; А сем тога добили бисмо бољи колосек.

Да би се овај, предлог испитао удешена је на једној прузи деоница снабдевена са оваквим ши нама поред наставака.

На деоници је врло жив саобраћај. Колосек је у нагибу 1: 200 и у кривини полупречника 1130 Колосек је од шина Мебе пруских нормглија и 12 метара дугачких. Споредне шине за појачање наставака дугачке су 4,5 м. и намештен су на девет узастопних наставака. Притврђене су на сваком прагу око наставака са четири завртња а на осталим само по два клинца., Деоницу прелазе возови брзином од 80 километара на сат путнички возови међутим при силажењу морају употребити кочнице.

Пошто је деоница издржала пуну годину дана показао се овај резултат:

1). Није било потребно особито одржавање но је било довољно онако исто одржавање као и на средњим праговима где нису наставци. Напротив код непојачаних наставака било је потребно нарочито одржавање.

9), Па ипак је вожња по појазаним наставцима глађа и мирнија но на непојачаним.

8). Завртњеви, којима су притегнуте подвезице за шине, нису се никако олабавили, нису попустили.

4). Мерено повијање у средини 12 метара дугачких шина и на појачаним наставцима износило је по 6 мм. испод кретне осовине најтеже локомотиве

„На наставку прагови не тону ни мало више но они под средином шине.

Према томе могло би се препоручити, да се овако удеси дужа деоница за пробу. ог.та. Е. 4. ЕМ. И.

Н. з. 1908.

Рад Немачких Железничких Одељења у рату 1870—71.

Како је било тешко набавити материјал и порушене мостове оправити, или место њих нове подићи, показује и овај пример са порушеним мостом преко Мозела код Шарма око 100 км. од Меца, на линији Нанси — Епинал. То је био зидан мост са седам отвора са плитким сводовима, а дужина моста 128,5 мет. французи су дигли у ваздух један обални стуб, а за овим су попадали сви остали стубови и сводови. Стубови су сви преломљени испод мале воде на сокли, па су широм страном својом лежали на материјалу од порушених сводова. Кад су немци наишли, нису те рушевине растурили, но су ове оборене стубове оздо још добро у суво подзидали, а на горњој површини сваког степенасте засеке израдили, и онда над сваким стубом на горе озидали нов (стуб.) За ове нове дозитке узиман је камен из реке од порушеног моста, али готово одмах при почетку зидања, река је надошла, те се из ње није могао више вадити камен, но су тада рушили зидане ограде са мостова између Шарма и Епинала и камен превлачили железничким колима до обале, а одатле чамцима до места употребе.

Велика вода није дуго трајала и за њоме је наступило врло ниско стање воде, те су тада два од оних оборених стубова исправили локомотивским дизалицама и наместим их опет на своје темељне сокле. Остале стубове, који се на овај начин нису могли употребити, подбили су цементним бетоном озго президали и још унаоколо израдили камену наслагу од крупног камена. Јак мраз је од времена на време отежавао израду овог посла.

Преко овако постављених стубова израђен је горњи строј и то преко шест отвора намештени су дрвени решеткасти носачи од по 17. 00 м. распона јер се шипови нису могли у каменито корито побијати. За ове решеткасте носаче требало је набавити појасне греде дужине 18 0. м. и јачине 3035 см, Неке од њих нашли су у Мецу, неке у Нансију, а неке опет у Ремирмону, јужно од Епинала. Но највећи део морао се довлачити из француске државне шуме од Рамбервиљијера са даљине од 30 кмт. од места употребе. За дијагонале узето је 2500 м. железничких трагова, а гвожђе за вертикале у-