Srpski tehnički list

— 232 —

рају започети радови довршити, било да је израда објекта тако прешне природе да се мора ману зимње доба извршити; какав случај може наступи-

ти — сем осталог — и у ратно "доба при изради нових или оправци од непријатеља порушених 06јектаа. ___ Кад такав случај наступи, можемо се можда помоћи на тај начин да за израду бетона или малтера употребимо врелу воду, или ако је могуће да тај објекат оградимо са свију страна и озго те да се у томе простору, који још треба да се загрева зида и бетонира и сва конструкција од мраза дотле чува тако, док се цемент у малтеру или бетону не стврдне у довољној мери даму мраз не може шкодИти. Као што се види ово је заметно и скупо, но место тога боље је додати води, којом ће се справљати малтер или бетон, извесне соли, које ће тачку мржњења те воде што ниже испод нуле спустити, јер је познато да се слани раствори при нижој температури мрзну но чиста вода.

Такве соли су на пр. хлор натријум и хлор калцијум, и то ова друга је боља јер повећава непробојност малтера или бетона. Једна или друга од ових соли додана у потребној сразмери води којом ћемо справљати бетон смањиће знатно тачку мржњења, те ће и цемент добити довољно времена да се стврдне, јер се раствор хлор натријума од 20 процената мрзне на температури од 149 ц, испод нуле, а сличан раствор хлор) калцијума мрзне се на 189 ц. испод нуле.

Да би се утврдио тачан однос количине хлор калцијума према води па да се добије максимални ефекат код таквог малтера у погледу непробојности за воду, чињени су покушаји и ]е5 Аппајез де Ттауаих рибНсв де Вејгаие доносе резултате до којих је тим путем дошао Е!сћага Меаде.

Овим опитима утврђено је да се тај максимални отпор добија додатком 2'/, хлор калцијума. Па како за справљање малтера обично треба 10—159%/ воде, то да би се добило 27, хлор калцијума у малтеру треба води за израду малтера додати хлор калцијума за 15—20%/. Код малтера на овакав начин справљеног тачка мржњења спушта се до ди чак до 180 ц:

Већа количина од 29, хлор калцијума убрзава стврдњавње цемента, но тиме се — као што је познато — смањује његова јачина.

Д 6.

ВЕСТИ

Личне вести.

Указом Њ. В.. Краља од 29, јуна 1909 године постављени су у Министарству Грађевина:

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Андрејевић инжењер управник

одговорни уредник: Јован

| архитекта |

за инжењера | класе Стеван Губереоац инжењер П класе

за инжењера | класе под уговором Никола Писа инж. [| класе под уговором

за инжењера Ш класе Милан Плевљакушић инжењер | класе | за архитекте [| класе Драг. Маслаћ, Влад. По-

| повић и Јосиф Букавац архитекте Ш класе.

за архитекту Ш класе под уговором Светислав Путник подархитекта | класе под уговором.

за п. архитдкту 1 класе Момир Коруновић п. класе.

Указом Њ. В. Краља од 30 јуна о. г. постав-

љени су у хидротехничком одељењу Министарства

Народне Привреде:

за вишег инжењгра И класе Владимир [, Митровић инжењер | класе Министарства Грађевина.

за инжењера Ш класе Љубивој В. Малетић п, инжењер | класе,

за п. инжењера П класе Борислав Н. Стевановић дипломирани инжењер.

Грађевина од 3 јула

Решењем Г. Министра

о. г. Бр. 4700 одр-ђен је за надзор, инж, при фун-

дирању темеља моста у Височ. Ржани. окр. Пиротски, Г. В. М. Павловић в, инж Министарства Грађевина.

Вести из Удружења.

Конституисање Управног Одбора. Управни Одбор Удружења на својој првој седници изабрао је за секретара г. Нешка Смиљанића инж. за благајника г Душана Божић инж, досадашњег благајника и за књижничара г. Драг. Маслаћа архит. досадашњег књижничара.

Редакциони Одбор Срп. Т. Листа Према решењу Управног Одбора састав Редакционог Одбора Српског Техн, Листа за год. 1909-10 остао је исти као:и прошле године: власник г. К. Савић, главни уредник Јефта Стефановић, одговорни уредник Јован Андрејевић и чланови одбора Павле Димић и Душан Божић.

Одбор за прославу двадесетпетогодишњице. Према мишљењима изнетим на главном скупу Управни Одбор одлучио је да се конетитуше један јубиларни Одбор за израду детаљног програма и ради претходних припрема за прославу 25-то годишњице Удружења Срп. Инжењера и Архитекта.

Од чланова ван Управа умољени су да у овај

' одбор уђу г; г. Миша Николић, начелн. Ж. Дирек-

ције, Нестор Манојловић, начелн. Мин. Финансија у пенз. Свет. Зорић проф. Универзитета и Бранко Таназевић стални доцент Унивезитета; од чланова Управе пак изабрани су г. Јевта Стефановић, Кирило Савић, Драг. Маслаћ и Душан Божић.

Савић ванредан професор Универзитета грађевинског одељка општине Београдске

Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд