Srpski tehnički list

— 245 —

дошло до уверења да је овај пут потребан и да његовом грађењу треба што пре приступити

У државном буџету за 1909 год. предвиђена је позиција од 20000 динара, истина мала али ипак добродошла да се бар почетак учини, Нека држава идућих година повећа суму за грађење овога пута, нека и заинтересовани окрузи и срезови по могућности притекну у помоћ, па ће мо за већи или мањи број година стећи једну од најлепших наших техничких и културних творевина.

Почетком јуна месеца послат је од стране Министарства Грађевина г. Светозар Русидес инспектор, да трасира један део пута, чијем се грађењу мора пристуоити још у овој години, ако се неће да пусти, да буџетом одређени кредит пропадне

Господин Русидес је имао задатек да отпочне извршење везе Голубца са Добром, која је за први мах најпотребнија. Према подацима и информацијама која смо добили на лицу места, господин Русидес је дошао на са свим добру идеју да трасирање почне из средине, те да и са незнатним средствима још у току ове и идуће године омогући уз припомоћ постојећих сеоских путева колски саобраћај између Голубца и Добре. Од села Брњице до Добре и даље низводно до угљеног рудника Босмана, преко пута Дренкове, постоји колски сеоски пут, који је употребљив, бар при средњем и малом водостању у Дунаву. Господин Русидес је извршио трасирање новога пута од Брњице узводно до утока потока „Ливадице“, и када се сагради ових 9—6 километара, сразмерно не тако тешког пута, моћи ће се и колима страном Ливадичког потока попети на гребен а одатле, већ постојећим сеоским путевима до Голубца. Тако ће Босман, Добра и Брњица одмах добити везу са Голубцем, као са својим тржиштем, па макар она била привремена и незгоднија и за мањи и лакши саобраћај подешена. Да је пак трасирање и грађење пута отпочето од Голубца одмах би се нашло на т. 3. „Ограђеницу“, две стеновите громаде, које скоро вертикално залазе у Дунав. Сав пред. виђени кредит не би стигао на просецање ове препреке, иза које долазе још неколике Голубачки град, гребен испод „Ридана“ ит. д. значи да се веза између Брњице и Голубца не би извршила ни кроз 3-—4 године.

Траса пута од Брњице до Ливадице биће завршена кроз дан два. Желети је да се у Министарству Грађевина пожуре са израдом планова и држањем лицитације, како би се

могло што пре приступити раду. Доцније када ова партија пута буде довршена, може се трасирање и грађење продужити једновремено и од Голубца иод Ливадице.

Сваки је почетак тежак, али кад се је: дан посао већ једаред отпочне лако га је после продужавати и довршити. С тога ми са своје стране искрено поздрављамо овај први корак ка извођењу једнога од најлепших и најтежих техничких објеката у Србији.

Б.

Отклањање прашина са макадамисаних

У последње време у западној Европи, а нарочито у сједињеним Америчким државама веома се много употребљује, Зфашђој — тер од каменог угља« В!ашб! (нешто мало дотерата сирова нафта) разни минерални зејтини и др. за отклањање прашине са макадамисаних варошких, —па чак и сеоских улица. Употребом ових минерелних зејтина добивени резултати су потпуно задовољавајући како у погледу отклањања и стварања прашине, тако исто и у погледу одржавања макадама.

Најновије опите са тером од каменог угља збашђој-от и плавим зејтином — Вјацб]-от извршила је пештанска општинска управа на варошком макадаму у Пешти. Упоредно су извршене пробе са тером и плавим зејтином на једној површини од 20000 тл“, односно 80000 т= макадама. Један квадратни метар доброг макадама поливен је са једним литром тера односно плавог зејтина. После извршеног поливања макадам је само с времена на време чишћен, без да је поливат са водом и на истом није се никако стварала прашина при највећем и најживљем саобраћају.

Крајњи резултат ових двеју упоредних проба испао је много повољнији по ВјЈапд!-плави зејтин него по тер. Макадам који је био поливен са плавим зејтином имао је за 8 недеља горњу површину масну и потпуно без прашине, док је се на терисаном макадаму масноћа пре изгубила, те је се морао с времена на време поливати водом. Према овоме за летњу сезону довољно је полити макадам 2—48 пута плавим зејтином, па да буда ослобођен од прашине, а сем тога овај премаз смањује абање макадама за 30 — 40 9;.

Како и општина београдска имаде знатно велику површину макадамисаних улица, које су већином по периферији Београда и кроз које улице улази прашина у центар варошки, то је и општина београдска покушала да са тих макадамисаних улица отклања прашину помоћу тера односно плавог зејтина.