Srpski tehnički list

— 262 —

онда треба начинити нарочит малтер с просејаним песком. Али је главно да се малтер у који се каме. ње полаже и малтер за испуњавање фуга добро веже. Зато је најпаметније, да се ради док је још свеж малтер. А то бива најбоље овако: оно што је јуче озидано одма се сутрадан фугује. — Иначе се обично у условима за израду зидарског посла прописује, да се фуге изгребу на дубину од 6—7 сантиметара па онда испуне свежим малтером, јер се иначе малтер употребљен за фуговање држи на камењу а не веже се с оним изнутра. Међутим то је раскопавање, гребање фуга на толику дубину готово немогућно, често се не ископа дубље од 9—3 сантиметара. У том случају влага лако продре и мраз брзо искока фуге. Тај појав јавља се још у већој мери код пупчастих фуга. Косе] равни ивице камена потпомажу да мраз избаци малтер као Клин, док то код изгубљених фуга није случај.

Дакле најбоље је да се фуге не попуњавају при зидању и да се одмах сутрадан фугује. Тако извршено фуговање држи се увек одлично.

Код сводова није потребно фуговање по угле ду на вертикалне зидове. Јер сводови леже на скелама и фуге су све пуне. Кад се скину скеле цела је потрбушинајсвода обливена малтером који треба скинути и фуге разгрепсти само онолико колико је неминовно потребно да добију облик те да се оцртава камење. — Добро је да се лице испере хлороводоничном киселином која углања сувишак креча и очвршћава малтер.

3) Типови — нормали;а. Велика већина објеката на железничким пругама јесу пропусти и мањи мостови, мостови изнад пруге и испод пруге за провођење путова и прелаза. За све те објекте махом су сасвим истоветни услови за грађење па и за пројектовање, И зато је сасвим на свом месту што се пројекти за такве објекте унапред студирају и израђују као тип или норма и примењују се или сасвим или с малим изменама где се укаже потреба.

Јер нема доиста никакве потребе прецртавати и поново студирати детаље и састављати нове предрачуне за објекте за које нема разлога да се не граде слични. Сем тога један тип може се проучити и детаљисати до крајњих граница, могу се брижљиво изнаћи најподесније диспозиције. Међутим тако се детаљно не може пројектовати сваки Јнов објекат јер махом недостаје за то времена а често какав омањи објекат нема толико значаја да би се исплатило потпуно детаљно проучавање. И најзад ако је добро смишљен проје«ат зашто бисмо различно конструјисали објекте који су под сличним приликама и за сличне потребе»

Али поред тих добрих страна примена типова има и лоше стране ако се значај типова лоше схвати. Често се без модификације примењују типови само с тога што хоће да се избегне преправка и

састављање предрачуна. Често се не води рачуна о томе какав нам је материјал на расположењу у близини где ће доћи објекат. Није ретко да се гранит и порфир “потребе исто онако као и кречњак. Тражи се од гранита и трахита и порфира зидање у редовима и ако би много јефтиније а ништа лошије било, кад би смо израдили лице циклопски а зид од ломљеног камена. Или обратно, ако је план израђен за чврсту стену и предвиђен мозаик (базалт) па случајно у близини има кречњака који морамо употребити, онда је сасвим наопако радити по плану кад је много лакше код слојевитог кречњака добити хоризонталне редове. — Није ретко да се према типу употреби код чврстог камена масивни венци ћошници и тесаници а тип је био предвидео кречњак који се лако обрађује. Најзад бива случајева да се тип сматра као да је свето писмо; и да се ту несме ништа мењати те се не уносе нове боље и напредније конструкције.

У сваком специјалном, дакле, случају треба при пројектовању задржати потпуну слободу и према месним приликама и напретку технике подесити пројекат без обзира да ли ће се више или мање одступити од званично прописаних типова за редовне прилике.

Општи тип за војене болничке павиљоне у Србији.“)

Нека ми је, и ако као младом техничару, дозвољено да, према стеченом искуству као надзорник на грађењу војног бол. павиљона у Неготину, кажем неколико речи о самом објекту, које, надам се, неће промашити циљ.

План као и предрачун га овај павиљон рађени су у министарству војеном и радио их је војени инжењер. Сам објекат није сложен, да би се по њему могла ценити спрема дотичног инжењера, с тога сам далеко од тога, да сваку своју примедбу на плану и предрачуну овог објекта вежем за спрему инжењера, који их је радио. Није ми циљ да сам план критикујем, но хоћу да укажем на извесне грешке и недостатке, као и на небрижљивост с којом су израђени план и предмер за овај објекат.

Ми техничари данас много полажемо на велику пажњу и прецизну тачност и то увек захтевамо при изради сваког објекта, па кад вам дође до руку један тако небрежно израђен план и предра-

#) Пуштамо овај чланчић, пошто писац својим потписом прима и одговорност за тачност изнетих података Ур-