Srpski tehnički list

— 284 —

Исто тако тешко је изводљиво упоређење према глави становништва. Одговарајући бројеви на једног становника и годину за горе наведене вароши износе:

Берлин ис 0,14 та Хамбург Ц ; 0,20 Алтона Пи 0095 Кил = Во хњифо Ји 0,09 .,

Код каналисаних вароши садржај таложника меша се са уличном прашином и ђубретом и заједнички извози. Исто се ради и са отпатцима пијачним који се састоје већином из вегетабилија и анималних остатака.

Пошто сви ови отпадци представљају у подједнакој мери опасно легао за изазиваче болести и "трулежи као и кућевно ђубре то је са свим појамно што се њихово уклањање данас готово свуда регулише од стране надлежних власти мерама које су намењене да пре свега воде рачуна о основним захтевима науке о здрављу поред постојећих услова о транспорту.) У такве мере спадају између осталог и прописи о конструкпији употреби и пражњењу сандука за ђубре, намештених по кућама; даље прописи о конструкцији и употреби кола намењених за изношење ђубрета. У погледу врсте истих долазе у обзир четири главне тачке и то:

1. Лако руковање

9. апсолутно херметично затварање

3. велика товарна запремина и

4. у колико је могуће мања сопствена тежина

Величина таквих кола управља се према ширини улице једне вароши. Примера ради берлинска кола за изношење ђубрета, која се потпуно херметично затварају и нарочито у хигијенском погледу су без замерке, могу се због својих димензија увести само у таквим варошима, које имају све улице довољно широке; на против за вароши чије су улице испреламане и мање широке могу се препоручити системи Фракфуртски, Хамбуршки, или најзад систем Ваџег, Којп — Ећгепјеја. У осталом и многе друге вароши урадиле су на овоме пољу много што шта за препоруку

(наставиће се)

1) У Београду још нико није сматрао да је нздлежан да

'о том води рачуна, Тек се пре неки дан у општинском Одбору

покренуло питањео изношењу ђубрета и израли правилника. Пр

Корист од водених путова као транспортних средстава.

Инжењер Ј. А. ОсКегзоп члан комисије за регулисање Мисисипе држао је пре кратког времена у Вашингтону предавање о горе наведеној теми, у коме је упозорио на то, колико су водени путови у Америци занемаривани све до најновијег времена. По његовом мишљењу у овоме погледу потребна је радикална измена, јер развијена мрежа канала с једне стране у погледу транспорта; с друге стране за циљеве ' наводњавања, може земљи донети веће користи него велика флота ратних лађа или велика сувоземна војска.

До данас је у сједињеним Државама за поправку и одржавање река и пристаништа издато свега 2.764,700.000 круна, од које је суме половина утрошена за последњих 16 година. Први издатак од 150.000 круна учињен је године 1802 за реку Пејамаге. Држава и приватни интересенти уложили су од прилике 1070 милиона круна за 3220 км. канала и других инвенстиција, које служе пловидби.

Око 4420 км. канала напуштено је до године 1880. а само између 1880 и 1906 године напуштено је 1290 км. канала У«уп:и трошкови ових напуштених канала износили су око 365 милиона круна. Најглавнији разлог њиховом напуштању несумњиво су њихове недовољне димензије, због којих нису могли даље служити великом и бржем саобраћају. Поправка американских пристаништа корачала је упоредо са сличним радовима других земаља, у колико се тиче дубине, али што се тиче лакоће у руковању саобраћајем, утоваривању и истоваривању лађа многа европска пристаништа су боље уређена него најбоља у том погледу снабдевена пристаништа у Америци. У Европи су и реке као водени путеви боље уређене. Предавач је за тим поднео извештај о своме путовању по Европи 1908 год., предузетом ради студије европск х путова и пристаништа, Са изузетком Велике Британије, све европске земље у опште показују тежњу да постојеће канале прошире и да подижу нове, који одговарају захтевима великог бродарства. У Великој Британији стајали су многи калали под аминистративном Управом Железница, што се показало као штетно за канале, због чега је сада установљена једна краљевска комисија којој је поверена брига о развијању водених путова. Комисији је задатак да води рачуна о олакшицама, поправкама, потребним проширењима и развићу водених путова да би васпоставила пловиду између трговачких, индустријских и агрикултурних центара и између ових и мора. Први канали у В. Британији грађени су поглавито ради одводњавања и тек су доцније стављени у служ бу саобраћаја. У години 1898 било је 6290 км. ка-