Srpski tehnički list

— 286 —

саме поменуте методе. Одбор је такође у свом нзвештају приметио да је требало расправити питање о нехомогености угледа употребљених за опитеи до ситница бити обазрив те да се избегне сваки узрок грешкама. |

Једно по свој прилици основано мишљење јесте, да су научне методе највише одговорне за ове различности. Извесно је, вели Американски Одбор, да сви студенти не могу постати добри хемичари, макар“да су и имали добру наставу. Томе је дакле узрок стручна вредност хемичара, а још чешће може бити и сувише кратко време, којим они располажу.

При поновном покушају 1904. године, поред 22 хемичара расположена да приме мало сложенију али мало дужу методу од оне коју су примењивали, изашло је да има великих разлика у начину рада појединих хемичара, и да методе до сада предлагане за испитивање цементног материјала, и ако сасвим потпуне и до извесног степена тачне, нису се могле примити од практичних хемичара. Или можда треба рећи да, ако постоје методе велике тачности и достојне поверања, ипак још није формулисана метода која се може примити и која спаја брзину и лакоћу рада са потребном тачношћу ради контроле цементних фабрика и практичних лабораторија за испитивање,

Да би одговорио обема овим потребама и водећи ручуна о мишљењу ова 22 хемичара, Одбор је детаљно разрадио једну нову методу, која је у исто време брза и сасвим довољно тачна за прак: тичне потребе и која је у сваком случају у стању да да тражено слагање резултата.

Ево те методе, према опису самога г. Вајге-а:

1.) Сплицијум. — Просејати углед кроз сито Ме 100, те да се ослободи клинкера и страних материја, и оставити га у затвореном стаклету. Измерити 0':5 грама у једној капсли од платине, око 60 см“, додати врло мало воде и громуљице истуцати стакленим штапићем, додати5 см.“ хлоро-водоничне киселине (1: 1); исушити при умереној топлоти продужујући загревање масе, али никако преко 2009 док сасвим не ишчезне мирис киселине. Не хитати са овим загревањем ни смањивати време. Цео ток анализе зависи од обазривости у овом погледу; охладити; додати 20 см.“ хлороводоничне киселине (1:1) покрити и полако кувати 10 минута; додати 30 см воде; прокључати и силицијум процедити; опрати са топлом водом 4 или 5 пута, метнути у топионицу, и пећи дувајући 10 минута, и најзад измерити силицијум. |

2) Гвожђе и алиминијум. — Направити алкалну течност са амонијаком пазећи да се овога не дода много; додати неколико капи бромне водеи кувати док се мирис амонијака не изгуби. Проце-

једанпут на филтру растворити талог разблаженом азотном киселином и кречом понова сталожити са амонијаком; кувати 5 минута; процедити и опрати једном са топлом водом метнути у топионицу; пажљиво загрејати, употребљујући дуваљку 5 минути, и измерити оксиде гвожђа и алиминијума.

3.) Гвожђе. — Ако је потребно да се два оксида раздвоје дода се 4 грама киселог сулфата по-

| ташеа у топионицу и топи при врло ниској темпе-

ратури док се оксиди потпуно не раздвоје, а то траје најмање 20 минути; по том се понова расхлади и метне суд са поклопцем у малу капслу са 50 см.“ воде; дода се 15 см“ разблажене сумпорне ки-

· селине (1:4), покрије се и остави да се загреје ско-

ро до кључања док се и талог потпуно не издвоји; дигне се суд и поклопац испирајући их врло пажљиво. Затим се понова расхлади раствор и дода 10 грама цинка у праху. Остави се да стоји један сат и процеди се у други суд; опрати цинк два пута са пажљивим пресипањем а за тим титрисати перманганатом, Израчунати гвожђа оксид Е, 0, и помоћу разлике одредити алуминијум АЉ (.

4.) Креч. — Направити алкалну течност помоћу амонијака, додати 20 см." раствора амонијачног оксалата и кувати; кључање продужити 5 минута оставити мало да стоји и процедити. Аксалат креча опрати са топлом водом не употребљујући више од 125 см и оставити га да стоји у суду, где се сталожио, покривајући хартијом и перући најпре са

| топлом водом, а потом са разблаженом сумпорном | киселином (1:4) дићи хартију; додати 50 см' воде,

10 см.“ концетрисане сумпорне киселине, загрејати до почетка кључања и титрисати перманганатом;

најзад израчунати Са 0.

д.) Магнезијум. — Ако течност што изађе из оксалата пређе 350 см“ закисели се и испари до ове запремине, понова се хлади и додаје до 15 см" јаког амонијака и ради јачег дејства 15 см.“ раство-

_ра содног хидрофосфата. Оставити да стоји на хла-

дноћи 6 сати или најбоље преко ноћ; процедити; испрати фосфат магнезијума са разблаженим амони-

| јаком (1:4) и 100 грама нитрата амонијачног на ли| тар; метнути у топионицу препећи при ниској тем-

ператури и измерити тежину хидросфата магнезијума. 6.) Сумпорна киселина. — Растворити 1 грам

| у мало воде и 15 см.“ хлороводоничне киселине; ку-

ва се полако 5 минута и остатак процеди. Направити раствора 250 см“ и кувати. Додати у топлоти 10 см“ куваног раствора баријум-хлорида и кувати

| 5 минута. Оставити да стоји једну ноћ, процедити,

опрати, препећи, и измерити тежину образованог баријуми сулфата Ва 50..

У анализи сирових материја, кречних ит. д. ако су то карбонати, треба их јако препећи са 0,5

дити хидрокс:де гвожђа и алиминијума опрати и „ грама карбоната содног пре растварања у киселини