Srpski tehnički list

БРОЈ 39

У Београду Недеља 27 Септембра 1909 год.

ГОД ХХ

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋ

ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Техничке и правне тешкоће при извршивању канализације, Неш. М, Смиљенић инж. — (813) — Агрикултура;

Ново Азотно средство за ђубрење. — (316) — Критичка посматрања о калдрмама разне врсте. Ј — (370) Новији моторни постреји. С. О.1. — (819) — Техничка књижевност — (820) — Вести — (820) — Нашим поверђеницима и претплатницима. — (820)

Техничке и правне тешкоће при извршивању канапизације,

И ако је каналисање вароши засновано на општим научним и практичним принципима технике у опште и хидротехнике на по се, — опет се не може рећи да је то тако лак, прост и једнообразан посао. Свака варош може имати и више решења за своје каналисање, и та решења могу се јако разликовати. Друкчија решења се добијају и други обзи-

ри се истичу при пројектовању канализације код једне вароши на равном и правилном терену; а други опет код вароши на терену купираном и неравном.

Град Београд нпр. долази у ову другу категорију вароши. Он лежи на терену јако неправилном и купираном, са јако нагнутим сливовима и падинама. Стога је и проблем канализације за град Београд био веома тежак и компликован, па је и решење његово са стручног гледишта веома инструктивно и интересантно, као код ниједне ваљда више европске вароши. При овом решавању имали су се у виду сви обзири; и они код вароши на равном и правилном терену као и они код вароши, на терену неправилном и купираном. (С тога канализација Београда може послужити као веома леп пример за каналисање других вароши.

Како је каналисање вароши код нас један нов посао, који ће извесно ускоро после Београда отпочињати и друге наше вароши то сматрамо за потребно, да благовремено укажемо на извесне техничке и правне тешко-

ће, које су до сада примећене при извршивању Београдске канализације.

По себи се разуме, да има извесних техничких тешкоћа, које су скопчане са месним теренским приликама; али има много тешкоћа, које се благовремено могу, ако не сасвим отклонити, а оно бару неколико смањити.

Тако н, пр. при пројектовању канала на стрмим падинама главна пажња обраћа се на пад и дубину канала. Пад се, нарочито код бетонских канала, узима у извесним про-

"писаним границама, али опет и с обзиром на

максималну количину воде и максималну дозвољену брзину у каналима. На Београдској канализацији н.пр. дозвољена је максимална брзина 6 пузес. а тој брзини код бетонских канала одговара максимални пад 1:15 односно 6,66%. И ако се деси, да је пад чеке стрме улице јачи од 1:15, онда нивелета канала не може ићи паралелно нивелети улице, ако се хоће да чини уштеда на самој дубини канала. Тада се та разлика у паду савлађује нарочитим водопадима т. зв. каскадама, т.ј. објектима, где се концентришу падови од 1,0; 2,0; 3,0; 40; или више метара висине, Према томе се и каскаде називају са: једним, два, три, четири или више прелива. Ове каскаде израђују се од јачег и скупљег материјала (од тесаног камена), и оне јако поскупљују, коштање канала по једном дужном метру.

Такав је случај на Београдској канализацији н, пр. у Балканској улици., / овој улици на делу између Босанске и Краљице На-

талије улице, на дужини од свега 120 м. про-