Srpski tehnički list

МР а

Пиј Б 1000. 1,7. Пе (15

5 16 10 пи За квадратне зидове изложене притиску воде (ђ == ђ), добијамо:

Бур фи ован „ ми = (5) лао | За ђ = ~ добијамо: МАР РОВ А ми АН

По овом би се обрасцу имали срачунати штапови хоризонталне арматуре код врло дугачких зидова Сачинилац 4/5 дотурен је стога што је предпостављено недовољно узиђивање крајева зида (Ађее5). р. Р. 4. Хетепњепасе 1909 стр. 62-64 и 67-68

Рг. Јпа. Ме:зке Ј.

Пети међународни конгрес за испитивање –материјапа који се употребљује у техници

Од 7. до 11. септембра ог. радио је у Копенхагену у општинском дому пети конгрес за испитивање материјала. Из свију крајева цивилизованог света било је окупљено око 700 чланова тако, да је заједно с Данцима на појединим расправама било око 1000 лица. Из Немачке било је заступника које су послала пруска министарства, и остале државе Немачког Савеза, даље преставници неколиких завода за испитивање материјала и маринске струке. Из Србије био је на конгресу г. Д. Томић“ доценат на техничком факултету нашег Универзитета, који је и управник нашег ново посталог завода за испитивање материјала. Седнице су држане у трима салама општинског дома који је сазидао Магп НуГор. То је зграда, на којој су у склад доведене опеке, малтерисане површине и тесаници.

Пошто су Краљ, Краљица, Престолонаследник и његова супруга свечано примили званичне изасланике разних земаља, одржана је прва свечана седница, којом је отворен конгрес у старој сали универзитетске библиотеке у присуству краљевског дома. Престолонаследник Христијан поздравио је присутне госте а председник савеза, индустријалац Алекс Фокс из Копенхагена, изјавио је благодарност краљу, престолонаследнику, властима и удружењима на предустрожљивости а општинском одбору на уступку општинског дома.

1) Надамо се да ће нам г. Томић послати о том свој детаљан стручан извештај.

Г. Јатгзеп инжењер фирме Е. [.. ећина | 4 Согтар. у Копенхагену, држао је затим прегледно предавање о развитку индустрије цемента у Данској, где је радећи по немачком угледу, а уз корисну припомоћ фирме Е. [. 5ећина а Сотр; ова индустрија добила сјајан полет. Свечана седница и отворена је и завршена нарочито за ту прилику компонованом песмом, коју је певало певачко студентско друштво. Друга половина дана, као и свако после подне сваког дана, посвећено је било излетима по Копенхагену и околини, свечаним пријемима и т.д.8,9. и 10. септембра радиле су три секције и расправљало се: а). 0 металима; в) о цементу и камењу; с)о разним предметима; уља, каучук, дрво, срество за предохрану противу рђања и артија. Нарочито су важне расправе у секцији в).

Једног целог дана расправљало се само о армираном бетону. Увод у расправу било је опширно предавање и извештај професора 2 зећшШе из Цириха. Ту је саопштено све што је досад публиковано. 0 испитивању армираног бегона. Прилоге ка овоме дао је немачки одбор за армиран бетон, професор Ј. Вепен из Болоње, професор Е. 5цепзоп из Копенхагена и инжењер 5. Ј. Кшсегз из Ротердама. Овим прилозима прикупљен је богат материјал који обухвата научна испитивања на пољу армираног бетона, одредбу отпора клизања и начин дејства разних опробаних врста бетона, као и опите о надзору при изради.

По последњем предмету дански инжењери препоручују да се на самом радилишту чине пробе на савијање малих бетонских армираних носача зарад контроле при изради бетона. Грађевински саветник г Вигзјепђ!пдег из Хамбурга упоредио је ове носаче с пробним коцкама које су уобичајене у Немачкој, па је нашао потпуно противречне резултате. Приликом дебате изјаснили су се, да ови мали носачи сувише мало одговарају практичким односима. Изгледа да је боље да се задрже пробне коцке и ако и оне не могу дати довољно тачне податке о чврстини бетона у самој грађевини. Нарочите су извештаје о армираном бетону поднели још Сћапез Кађш из Париза о величини померања конструкција од армираног бетона под улливом обичног терећења; Професор Вегпћага Кизесћ из Беча о утицају узастопних напрезања на спој бетона и гвожђа с чистом и зарђалом површином; и В. Некрасов из Петроградао значају танких попречних укрућења у армираноме бетону и начин слободног споја. Некрасов је предложио да се умећу слободна — невезана— гвожђа те да се ојача попречна крутост бетона. Међутим то се већ из раније успешно примењује у Француској, како то саопштавају Мепата и Кађш.. По стубовима, носачима и сводовима на више од 50 виадукта, који су делимице већих распона, уметана су проста попречна гвожђа зарад пријема попречних сила наместо 06-