Srpski tehnički list

— 347 —

сена је ова проба с.топлом водом у швајцарске норме за пробе цемената. Пре кратког времена председник одбора разаслао је питање отом предмету и добио одговоре од неколико знатних испитивача и сви су ови ову пробу одбацили. С погледом на извештај г. [. Оицма!-а из Париза долази председник до закључка, да су поднесени му резултати покушаја тако противречни да му проба с врелом водом изгледа сувише непоуздана да би могла послужити као брза проба за изналажење јакоте хидрауличке саојнег грађе. Он је предложио, да се даље и не проучава питање о употребљивости топле пробе као брзе пробе за одредбу јакоте хидрауличка спојне грађе, и конгрес је на основи тога решио, да се питање скине с дневног реда пошто је још један извештај од грађевинског саветника г. А Оте:-а из Беч: противу ових проба. Оте!-ов рад треба сматрати као додатак извештају 9 ог одбора. У бте1— овом раду изложене су шесто дневне топле пробе и 23 дневне пробе у хладној води, које је вршио с портланд—цементом и цементом од згуре из високих пећи у годинама 1901, 1902, 1993, и 1907 варошки завод за испитивање хидрауличне спојне грађе, у Бечу. Из дугачког низа опита даје се видети, да су топле пробе давале час боље час лошије резултате но пробе с хладном водом. И ови покушаји доводе до закључка, да није саветно уводити нов начин пробања који је прилично заметан

Драгоцене прилоге односно одредбе количине воде, коју тргба додавати при пробама о јакоти цемената, а нарочито још и за романцементе, дао је један опширан извештај о стврдњавању роман и портланд цемената справљених као течна каша (Вге!) као малтер и као бетон. Извештај је поднео на захтев мађарског савеза за испитивање материјала г. проф. Ог Цихински из Будимпеште. Овај рад доказује колики огроман уллив има додатак воде на тврдоћу пробних тела,

Проф. М. багу из бг Шћеепејде и инжењер Маупг—Регегзеп из Копенхагена поднели су опширан извештај о питању број 30 о изналажењу најпростијег начина рада за одредбу најситнијег брашна од портланд цемента путем таложења и путем вејања. (Оба известиоца начинили су апарате, који истина за научна испитивања у рукама стручњака и у лабораторијама могу врло корисно послужити; али су ти апарати сувише осетљиви да би могли наћи примене на радилиштима.

Најбољи начин за одредбу времена за које време веже портланд цемент налази г. Н багоје из Париза у проби која се врши утискивањем лопте у малтер коју пробу опширно описује и разјашњава. Професор Кизсћ из Беча испитивао је како цементи везују после разних прекида у раду, и нашао је да чак и кратки прекиди чине знатне промене у времену везивања цемената.

противстати задуго упливу морске

О питању како се цементи понашају у морској води поднесена су четири опширна рада. Ј.В1ед из Ке: Те] –а извештава о распадању малтера у водама које садрже сумпорасте киселине. — Под насловом „Понашање. цемента у морској води“ поднела су гл. инжињери Н. Чарномски и проф. А Баукопф још бриселском конгресу један рад у ком су изложени резултати њихова путовања која су чинили у разним пристаништима. Црног мора и Каспијског језера. Копенхашком конгресу поднела су иста господа још једну допуну свом поменугом извештају. У тој допуни. има фотографских снимака и опис грађевина као и опис блокова ради пробе потопљених у море. Извештај долази до закључка, да се блокови, који су изложени само малим механичким напрезањима, обложе тањим или дебљим слојем угљокиселог креча, па се онда изнутра почну распадати, Док бло-. кови, које обливају таласи, губе своје оштре ивице и непрестано се заобљавају. Хемијске промене, које проузрокују, у суштини долазе отуд, што се угљени хидрати ' издвајају ка површини а магнезијумхидрати, а вероватно и сумфоалуминати продиру ка средини блока. Ово су већ били доказали између осталих Ге СћајеНег, Мисћае!а Жегећ и други. Распадања таквих цементних блокова у онолико великој

| мери као што то бива у Русији, истина, нису при-

мећена по другим местима. Али су свакојако већ поменути немачки опити локазали; да добро спремљени и једри бетони од цемента одлично могу ; воде.

И проф Ј.А. уап дег К!осз из РреЊа тежио је да докаже штетан уплив погрешне мешавине малтера. То је доказивао у свом опширном предавању. (наставиће се)

(О уклањању и уништавању кућевног и уличног ђубрета.

по предавању Рг Клеменса Дера.

(наставак)

На реду је да проговоримо неколико речи о познатим системима спаљивања ђубрета.

Прва пећ ове врсте била је саграђена у Гопдоп — Вефегзеа од фирме Етуег и Со. Варошки инжењер Џонс у Гопдоп —Еанпо поправио је ову пећ те је по његовом имену названа Џонсов крематор. Конструкције оба ова система пећи употребљују се већ дужи низ година са успехом.

Једну даљу битну поправку енглеских пећи постигао је У. НогзјаП у Геедз-у. Дотична пећ у употреби је у Алдаму код Манчестра и при; темпе-